Danas Grčka, sutra ceo Balkan...

Par reči o istoriji atinske Politehničke akademije, koja je tradicionalno bila stecište socijalnih previranja.

Video snimak o pobuni iz 1973, koja je ugušena u krvi...

Studenti Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine (NTUA) oduvek su bili u prvim redovima svake narodne pobune, od kojih posebno treba naglasiti pokret otpora tokom nacističke okupacije (1941-1944) i pobunu protiv diktature vojne hunte (1967-1974).

Tokom Drugog svetskog rata studentski pokret je bio snažan i dobro organizovan. Ubrzo nakon nacističke okupacije, aprila 1941, u celoj zemlji je počeo da se formira pokret otpora: u gradovima i selima, fabrikama i univerzitetima. Za nekoliko meseci pokret je stvorio jaku bazu na Politehničkoj akademiji, koja je pored svoje uloge obrazovne instistucije, postala jedno od najaktivnijih žarišta otpora. Sa četrdesetogodišnjim zakašnjenjem Politehnička akademija je odala poštu pokretu narodnog otpora, 16. novembra 1984, kada je postavljen komemorativni stub na kome su ispisana imena 18 studenata koji su dali živote za slobodu. Uz to, 1985. je objavljena knjiga u znak sećanja na žrtve okupacije: "NTUA u pokretu narodnog otpora".

Borba protiv vojne diktature (1967-1973) eskalirala je kada su se studenti okupili ispred univerziteta, 14. februara 1973. Policija je okupljanje razbila nečuveno brutalnim prebijanjima i hapšenjima studenata. Ovo je kao posledicu imalo nove proteste i okupaciju Pravnog fakulteta, 23. februara i ponovo 20. marta 1973. Svake studentske demonstracija razbijane su silom. Potesti su kulminirali do tad najozbiljnijim napadom na vojnu huntu, pobunom studenata Politehnike u novembru 1973. Okupacija Politehnike počela je 14. novembra, a završila se tri dana kasnije, 17. novembra kada je hunta neočekivano poslala policiju i vojsku sa tenkovima da uguše studentske proteste, razbiju blokadu univerzteta i da rasteraju narod koji se okupljao ispred. Za tih nekoliko dana ulice Atine bile su svedok masovnog pokreta sa centrom u Politehničkoj akademiji. Grčki narod i omladina podržali su studente, ujedinjeni oko idela slobode, demokratije, nezavisnosti, besplatnog obrazovanja i progresivnih društvenih promena. Demonstracije su se završile tragično - ugušene su u krvi. Nekoliko demonstranata je ubijeno, a veliki broj je pohapšen i mesecima mučen po vojnim zatvorima.

Vojna hunta je pala nekoliko meseci posle pobune. Ova dešavanja i pobuna studenata Politehnike nalaze se među najbitnijim dogadjaja u skorijoj grčkoj istoriji. Svake godine se obeležava 17. novembar, dan kada su tekovi poslati na studente, i vlast pokušava da predstavi ovu pobunu kao pobunu protiv vojne dikatature, a za liberalnu demokratiju - iako se zna da su okosnicu pokreta činili anarhisti koji su se borili i protiv vojske i protiv libralno-kapitalističkih institucija koje su se uzdigle posle kraha vojne diktature. U dvorištu NTUA podignut pored spomenika žrtvama nacizma postavljen i spomenik žrtvama terora vojne hunte. Spomenik se nalazi preko puta kapije kroz koju su tenkovi prodrli na teritoriju univerziteta. Ova dva simbola borbe za slobodu podsećaju grke na njiovu slobodarsku tradiciju i pozivaju u neprestalnu borbu za slobodno društvo.