Danas Grčka, sutra ceo Balkan...

15. mart 2009.

Neredi su ponovo izbili dva velika grčka grada, ali ovog puta su bili povezani sa jednim anarhistom, optuženim za pljačku banke. Problemi su se javili na kraju još jedne napete nedelje u Grčkoj.

U petak ujutro, 13. marta neredi su izbili u Atini i Solunu zbog predstojećeg suđenja anarhisti, Yorgos Voutsis-Vogiatzisu, koji je pre 18 meseci uhapšen zbog optužbe da je opljačkao banku. Tržni centar i bogataški stambeni kvart Kolanoki u Atini, kao i zgrada parlamenta Grčke bili su opustošeni od strane demonstranta koji su porazbijali desetine luksuznih radnji, skupih automobila i banaka. Novinarski izvori govore o najvećoj šteti u prestonici počinjenoj od decembra, sa uništenom skoro svim prodavnicama u četvrti Kolanoki. Istovremeno, u Solunu učesnici protesta su, kao izraz solidarnosti sa optuženim anarhistom, uništili nekoliko banaka u centru grada. Neredi su bili povod i za svađu između političkih partija u Parlamentu istog dana kada je Američki Stejt Department upozorio turiste da ne idu u atinsku četvrt Egzarhija.

Neredi su usledili nakon još jedne napete nedelje u Grčkoj. Detaljnije:

- U ponedeljak popodne, 9. marta članovi Otvorenog zbora za zdravstvo (Open Assembly for Health) su četiri sata blokirali rad naplatnih blagajni Bolnice Crvenog krsta u Atini, zahtevajući potpuno besplatno lečenje za sve. Ovo je bio nastavak borbe protiv komercijalizacije zdravstvene zaštite. Ovakve akcije postale su česte nakon decembarske pobune.

- U sredu ujutro, 11. marta lučki radnici i otpušteni radnici takozvane Nautičko-građevinske zone Pireusa napali su brane i razbili glavni ulaz u Ministarstvo trgovačke mornarice. U naporu da napadnu i okupiraju zgradu radnici su se suočili sa specijalnom lučkom policijom. U borbi koja je usledila policajci su uz pomoć velike količine jakog suzavca i šok bombi uspeli da razbiju demonstrante.

Istog dana zaposleni u Ministarstvu kulture su blokirali Akropolis zahtevajući svoje 4 zaostale plate, kao i vraćanje na posao svojih otpuštenih kolega. Uprkos tome što je štrajkačima pretila dovođenjem policije, vlada ipak nije bila voljna da drevni spomenik pretvori u borbenu zonu. Bezizlazna situacija u pregovorima naterala je predsednika republike da interveniše obećavajući da će se lično pobrinuti za probleme radnika.

Kasnije istog dana policajci na motorima izvršili su napad na učenike u protestu solidarnosti sa uhapšenima u decembarskim neredima, ovo se odigralo ispred Pravnog fakulteta u Atini nakon zaustavljanja autobusa i ispisivanja slogana po njima. U gužvi koja je nastala jedan policajac je ranjen pre nego što je policija potisnula smestila demonstrante nazad na fakultet uz upotrebu velike količine suzavca.

U utorak ujutro, 12. marta izbili su sukobi između neo-nacista i levičara ispred Vrhovnog suda Atine nakon povratka Antonisa Androutsopoulosa ili „Periandrosa“, bivšeg lidera „Zlatne Zore“ [grčki: Xrisi Avgi] i vođe neonacističkih borbenih odreda koji su tokom 1990-ih divljali po ulicama Atine. On je je okrivljen da je 1998. ubio studenta marksistu. Pometnja je nastala nakon što su mu okupljeni neo-nacisti salutirali fašističkim pozdravom. Nakon policijske intervencije okupljeni levičari su formirali blok i protestvovali jer je ovaj osvedočeni nacista oslobođen optužbi za još dva pokušaja ubistva, a kazna mu je smanjena za 9 godina. Demonstranti su marširali do centra Atine uzvikujući: „Narod ne zaboravlja, već veša fašiste!“ i „Televizija, policajci i neonacisti, sav ološ radi zajedno!“.

U podne istog dana antifašitički protest organizovan je i u gradu Ioaninu, u severozapadnoj Grčkoj, zbog toga što su 15 dana ranije neonacisti bacili ručnu bombu na Centar za imigrante.

U isto vreme radnici bolničke ambulante su zauzeli Ministarstvo Makedonije i Trakije u Solunu zahtevajući bolje uslove rada, i obećavajući da će istrajati u svom protestu i sindikalnim akcijama.

U petak ujutro, 13. marta izbili su neredi između studenata i policije u gradu Patra kada su studenti pokušali da uđu u hotel gde je ministar prosvete držao sastanak sa direktorima tehničkih univerziteta iz cele zemlje, kao deo svojih dijaloga o reformi obrazovanja nazvanih „tabula rasa“ i ismejanih od strane levice.

Kasnije istog popodneva demonstranti su okupirali istovremeno 6 stanica atinskog ISAP metroa protestvujući zbog pokušaja ubistva sindikalne aktivistkinje K. Kuneve prošlog decembra. Kuneva, koja se i dalje bori za život, radila je neprijavljeno kao čistačica u ISAP-u, a prebijena je i naterana da popije sumpornu kiselinu. Demonstranti su okupirali stanice čitajući preko megafona tekstove protiv kapitalističke eksploatacije i korporativnog nasilja, i deleći hiljade letaka prolaznicima.

Na urbano-gerilskom frontu, Revulucionarna borba (Epanastatikos Agonas) preuzela je odgovornost za dva napada Citybank, 8 strana dugim saopštenjem u nedeljnim novinama „Pontiki“. Levičarska gerilska grupa je skoro lansirala RPG (Ručni protivoklopni raketni bacač) na Američku ambasadu u Atini i pucala na policijski odred automatskim oružjem tokom januara. U svom saopštenju, koji se najvećim delom bavi analizom neokolonijalizma, ekonomskom krizom i predstavljanjem bankarskog „diva“ kao „legla bandita i kriminalaca“, organizacija tvrdi da je dnevni list „Ta Nea“ bio unapred obavešten o neuspelom napadu na grčku Centralu Citibank-a u Kifisiji prošlog meseca. Organizacija je do detalja branila svoju strategiju i obećavala da će preduzimati sve mere da spreči povrede građana za vreme napada i da će nastaviti da upozorava štampu kako bi napadane zgrade bile evakuisane pre uništenja. U isto vreme iz biroa za antiterorističke akcije procureo je spisak na kome je preko 80 ljudi i objekata koji su zaštićeni jer bi mogli biti meta budućih napada. To obaveštenje je došlo dan nakon što je policija priznala novinama „Vima“ da ne postoji način da se spreče novi napadi, izazvavši time opštu razdraganost naroda i zgražavanje onih koji se plaše da su u opasnosti.

Nepodesnost korišćenja oružja od strane policije još jednom je dokazana na tragičan način u utorak 12. marta, kada je policajac otvorenom vatrom napao dva pljačkaša u radnji elektronske opreme u atinskom predgrađu. U toj borbi tridesetdvogodišnja kasirka je izgubila život, a jedan pljačkaš se još uvek bori za svoj. Ukradena suma je iznosila svega 300 evra. Psihološke analize su, po prvi put posle serije ovakvih događaja počev od ubistva Aleksandosa u decembru, pokazale da od 50.000 naoružanih policajaca u zemlji, 3.000 mora pod hitno biti razoružano. Desio se i čitav niz reakcija na ovaj poslednji incident, pogotovo što su forenzičari izjavili da ne mogu da tvrde da li je kasirka bila ubijena od strane policije ili pljačkaša, u čemu su mnogi videli još jedan od brojnih pokušaja prikrivanja krivice policije. Levica je zahtevala potpuno razoružavanje policijskih snaga, što je postalo još opravdanije nakon što je šef policijske stanice u Kypseli, najgušće naseljenom kvartu u Atini, iz ličnih razloga upucao vlasnika jednog kafića. Komandant policije je dan pre toga prošao psihološki test za savesno nošenje oružja...

Prevod: Centar za liberterske studije
Izvor: LibCom