Nema više vraćanja u normalu
Solun (15. april): Kominike povodom napada na britanski koledž, u znak solidarnosti sa uhapšenima iz Notingema i tokom protesta protiv G20
„Nema više vraćanja u normalu“
Najpre, kratak uvod. Napadi ove vrste (tzv. napadi „kamperskom plinskom bombom“ ili prosto ’gazakia’ na grčkom, ili, kao u ovom slučaju, razbijanje izloga itd.) dešavaju se po većim grčkim gradovima već neko vreme. Na meti su najšečće banke, multinacionalne kompanije, ambasade i sl. U većini slučajeva, posle napada (koji uzrokuju samo materijalnu štetu) sledi kominike u kome se objašnjavaju razlozi koji stoje u pozadini ovih akcija: ovakva saopštenja se najčešće objavljuju na nezavisnom internet sajtu „Indimedija“ (indymedia) ili blogovima – s vremena na vreme, ona se šalju i korporativnim „mainstream“ medijima.
Tokom nereda u Francuskoj iz 2005. godine, u proseku je spaljivano po hiljadu automobila za jedno veče. Međutim, činjenica koja uglavnom ostaje nepoznata je da se širom Francuske svako veče u proseku zapali po sto automobila: prema tome, Francuska pobuna nije počela 2005. godine, a zasigurno nije ni okončana tada. Slična je situacija i u Grčkoj: „gazakia“ napada bilo je i pre decembarske pobune i oni, po svim merilima, od tada beleže porast. Akcije koje su se nekad dešavale isključivo u velikim Grčkim gradovima (Atina, Solun), sada su se proširile u dodatnih destak gradova širom države. Po vrsti napada, njihovih meta i saopštenja ona se, naravno, razlikuju. Ono što sledi je kominike objavljen posle napada na Britanski obrazovni institut (British Educational Institute) koji se dogodio petnaestog aprila u Solunu.
„Nema više vraćanja u normalu“
Svakodnevni život u metropoli konačno dobija svoje značenje: to svakodnevni život nove urbane gerile. Napadi se nižu jedan za drugim, čitav grad i njegovi simboli obeleženi su kao mete; podrivaju se planovi države, organizuju se sabotaže, uz obećanje da ništa više neće biti isto.
Strategija podizanja tenzije je sada u našim rukama. Nema vremena za bacanje, nikad ga nije ni bilo. Ćutanje i ravnodušnost moraju da naprave izbor: ili će poreknuti sebe i krenuti u napad, ili će mirno sedeti na svojim kaučima i samim tim preći u neprijateljski tabor.
Sa druge strane, naš protivnik uviđa da ono što predstoji nije puki odraz ili ostatak decembarskog ustanka, niti je to deo povremenih pobuna koje se javljaju kao izraz mladalačke neposlušnosti. Protivniku je sve jasnije da u svakom trenutku postoji sveprisutna opasnost direktne akcije.
Zakoni koji zabranjuju nošenje kapuljača, zapošljavanje hiljada novih pandura, ponovno aktiviranje kamera za nadzor, uvođenje toliko dugo najavljivanog Delta Fors-a (Delta Force – policijska jedinica na motorima), saradnja sa tajnim službama npr. sa Skotland Jardom – za nas su dovoljni razlozi da ih napadamo iznova i iznova. Mi se ne žalimo na nedostatak slobode, niti tražimo da se zaustavi ugnjetavanje, mi ne tražimo nova prava. Odlučni smo da formiramo front onih koji su neprijatelji sistema, znajući da ćemo možda u nekom trenutku morati da platimo cenu ovakvog izbora. Za sada, protivnik će nastaviti da snosi posledice svog delovanja.
Iz ovog razloga, mi preuzimamo odgovornost za napad na Britanski obrazovni institut D.E.I. koji se odigrao u centru Soluna u sredu, petnaestog aprila, uveče. D.E.I. je jedno od mnogih preduzeća čija je delatnost za cilj ima stvaranje novih struktura koje će suvereno delovati u oblastima nauke, tehnologije, ekonomije, marketinga i ugnjetavanja. Tako, proizvodnjom novih prikaza sjajnih osmeha i nasmejanih lica – željenih predmeta (roba) i i slike profesionalnog uspeha diplomaca, oni predstavljaju sastavni deo motivacije za bedne imitatore i adekvatan mamac za osiromašenog „običnog čoveka“, koji je primoran da svoj život podčinjava kreditima da bi njegova deca imala budućnost. Mi ne napadamo samo najveće britanske fondacije, već i fabriku obrazovanja kao celinu koja, sputavanjem lične inicijative, obesmišljava sticanje znanja i razvoj pojedinca.
Takođe, u jedan od razloga ideje o napadu na britansku ovu firmu leži činjenica da je pre par nedelja u Londonu prepunom policije održan sastanak G20. Okupile su se hiljade ljudi da protestuju, a neki su se i odlučili da napadnu. Tokom sukoba, pandurske svinje su na smrt prebile Ajana Tomlinsona (Ian Tomlinson).
Osim toga, policija u Notingemu je četrnaestog aprila napala protestni kamp organizovan povodom klimatskih promena; uhapšeno je 114 ljudi, koji su sada optuženi za uništavanje postrojenja za električnu energiju.
Jedina istinska solidaranost je nastavljanje revolucionarne borbe, svuda i uvek. Takođe, napadom koji smo izveli, šaljemo veliki pozdrav detektivima Skotland Jarda, sa obaveštenjem da su sada i oni uvršteni na naš spisak meta. Veliki broj napada koji su se odigradli u zadnje vreme, bilo pod okriljem noći ili po svetlu dana, dokaz su da represivna nadmoć države, vođena uz saglasnost društva i pomoću propagande straha, ostaje ranjiva. Zato mi pažljivo posmatramo stvari oko sebe i tražimo prolaze gde možemo da se okomimo na postojeći poredak i njegovu etiku. Čak i ako ne pronađemo put njihovog poricanja, uvereni smo da ćemo ih nasiljem upisati u novu kartu urbane gerile, poput dubokog ožiljka na licu zatočeništva.
Trust mozgova za svrgavanje postojećeg poretka
Prevod: Centar za liberterske studije
Izvor: On the Greek Riots
