Srećan ti rođendan, vojna hunto!
21. april 2009. godine Danas se navršava tačno četrdeset druga godina od početka vojne hunte u Grčkoj, koja je zvanično pala u julu 1974. godine. Reč ‘zvanično’ ovde moramo da naglasimo posebno na dan kada se Karacaferis (Karatzaferis), vođa ekstremne desnice, odlučio da izjavi kako je njegova stranka sada nezvanični koalicioni partner vlade. Ovo je, kako je rekao, posledica činjenice da su mnogi zakoni i uredbe koje je grčki parlament u zadnje vreme doneo odraz njegovih sopstvenih dugogodišnjih pozicija.
Po prvi put, Karacaferis je u pravu, a kako i ne bi bio? Na kraju krajeva, apsurdno je pomisliti da prelazak sa jednog na drugi politički režim ikad može biti apsolutan i potpun, pogotovu u slučaju ako se on odigra bez krvoprolića, kao što je to bio slučaj sa padom vojne hunte u Grčkoj. Postoji li pogodnija osoba da to potvrdi od Kristosa Markojanakisa (Christos Markoyannakis), vrhovnog tužioca iz doba hunte i aktuelnog zamenika ministra zaduženog za ‘javni red’, funkcije koja podrazumeva upravljanje kompletnim policijskim snagama u državi?
Tokom godina koje su usledile posle pada vojne hunte (tzv. metapolitefsi), diktatura je opisivana kao trenutak tame koji je trajao sedam godina: predstavljena je kao jedan bezličan prekid sa ‘normalnošću’. Kao da gledate neki film gde ekran na par minuta postane prazan, da bi se odmah zatim vratio na akciju, kao da prekida nikad nije ni bilo. Tako da ti, gledaoče, nemaš prava da postavljaš nikakva pitanja o tome šta je prouzrokovalo ovaj tehnički problem i zašto se niko nije potrudio da ga spreči ili bar ranije ukloni. Ono što je važno je da se predstava mora nastaviti.
Izvođači koji učestvuju u ovom spektaklu (nazovite ih vojna hunta ili parlamentarna demokratija) mirno odmaraju, uvereni da imaju posla sa običnim posmatračima, što bi automatski trebalo da znači pokornim, pasivnim gledaocima. „Ono sa čime smo se mi suočili,“ izjavio je jedan filmadžija kojeg je cenzurisala hunta, „uopšte nisu bili sami diktatori, već sitna buržoazija koja se priljubila uz njih“.
Tokom decembarske pobune je na trenutak izgledalo kao da će se horde ovih ulizica pridružiti revoltiranom narodua, a nesumnjivo, neki i jesu. Upravo tada je situacija postala istinski opasna. „Kada panduri počnu da vam ubijaju decu, izaćićete iz kaveza,“ glasio je jedan od anarhističkih slogana. Do tada, dok svi mi ne izađemo iz svojih kaveza, hunta će nastaviti da živi.
Srećan ti rođendan, vojna hunto!
Prevod: Centar za liberterske studije
Izvor: On the Greek Riots
