Danas Grčka, sutra ceo Balkan...

Atina - U Atini su izbili ulični neredi posle protestne šetnje u znak podrške sindikalnoj aktivistkinji koja je prošlog meseca teško povređena u napadu jedne bande.

Šetnja je protekla mirno, ali kada su demonstranti sinoć počeli da se razilaze, neki od njih napali su policajce koji su obezbeđivali zgradu Ministarstva rada, a oštetili su i nekoliko banaka i restorana, javio je radio Bi-Bi-Si.

Policija je uzvratila suzavcem i šok bombama. Za sada nema izveštaja o povređenima ili privedenima.

Pripadnici jedne bande polili su u decembru Konstantinu Kunevu kiselinom po licu, a zatim su je naterali da popije tu kiselinu.

Kuneva, koja je državljanka Bugarske, otad je u bolnici na intenzivnoj nezi. Lekari kažu da je oslepela na jedno oko. Ona se borila za prava čistača u državnim institucijama, koji su uglavnom imigranti.

Najnoviji sukobi demonstranata s policijom pokazuju da je situacija u Grčkoj i dalje napeta, posle niza masovnih protesta koji su izbili nakon što je u sukobu s policijom u decembru poginuo petnaestogodišnji dečak. Demonstracije su organizovane u više grčkih gradova, trajale su nekoliko dana i praktično su paralisale zemlju.

Izvor

Dvadesetčetvorogodišnji Bangladežanin Husein Zahindul pronađen je mrtav u subotu 3. januara 2009. On je drugi poginuli emigrant, od oktobra, koji je pronađen u blizini policijskoj odeljenja za azilante u Atini. Pronađen je mrtav u istom jarku kao i Muhamed Asraf 27. oktobra 2008, dok je pokušavao da pobegne od policijskog napada. Policija koja redovno napada masu emigranata koji čekaju u redu za predaju dokumenata za azil. Između ova dva ubistva, desila su se još dva ozbiljna incidenta: 28. novembra, 2008. policajci su pretukli jednog emigranta koji je čekao u redu i slomili mu ruku, a istog dana, pakistanac Mazehar Iqbal „upao“ je u isti jarak; on se i dalje bori za život, u komatoznom stanju u bolnici.

Ovo je još jedna žrtva policijske represije u Grčkoj, i još jedan akt nasilja protiv emigranata nakon napada na sindikalnu aktivistkinju Konstantinu Kunevu. Šta god policija tvrdila u vezi ovih „nesrećnih slučajeva“, oni nisu slučajni. To je samo još jedna manifestacija ugnjetačke prakse grčke policije, koja u Grčkoj sprovodi proces podnošenja zahteva za azil. Emigranti koji žele da predaju zahtev za politički azil, moraju da čekaju danima i noćima (uglavnom od petka ujutro pa sve do sledećeg jutra kada se šalter otvara da bi razdelio 300 brojeva za čekanje u redu za preko 3000 ljudi koji tamo čekaju). Ljudi tamo noće, a policija ih brutalno ugnjetava. To je jedini šalter koji se bavi ovim u celoj Atini i okolnom regionu. Iako je već godinama ovako, vlast nije preduzela nikakve mere kako bi se ovo stanje poboljšalo. Grčka država sa ubilačkim nasiljem dočekuje koji napuštaju svoju zemlju bežeći upravo od represije, ugnjetavanja i vojnog ubilačkog nasilja. Borba je jedini odgovor na teror i varvarizam grčke države i tvrđave Evrope!

Prevod: Centar za liberterske studije
Izvor: Clandestina

Međunarodni mediji izvestili su da je otkazana isporuka americkog oružja iz Grcke za Izrael. Još uvek nije jasan tačan razlog zbog koga je isporuka otkazana. Sa jedne strane, međunarodni korporativni mediji tvrde da je odluku o obustavljanju isporike doneo Pentagon, jer je krajnje odredište isporuke, Izraelska luka Ashodi, suviše blizu Gaze. Sa druge strane, grčki mediji su objavili totalno drugaciju priču, oni tvrde da je isporuku otkazala grčka vlada. Evo odlomka vesti iz grčkih medija:

"Kao što je objavljeno u grčkim novinama Novosti(Ta nea), telefonski pregovori između Vašintona i Atine trajali su satima, sve dok nije odlučeno da se otkaže najavljeni transport. Odluka je doneta uprkos tome što je američka mornarica u blizinu grčke luke Astakos već dovela brod koji može da ponese 235 kontejnera municije. Grčka vlada i Ministarstvo unutrašnjih poslova strahovali su od reakcije javnosti na njihovu saradnje sa američkom vojskom. Uprkos tome što su ranije obećali da će omogućiti isporuku, ipak nisu smeli da sprovedu celu tu stvar. Na naj način bi grčka vlada bila direktno upletena u snadbevanje Izraela oružjem dok je agresija na Gazu u toku.

U subotu (10.01), Narodni front za oslobođenje Palestine pozvao je grčki pokret i narod, kao i sve ostale progresivne međunarodne pokrete da spreče isporuku američkog naoružanja Izraelu iz grčke luke Astakos. U naredna dva dana, desetine grupa širom Grčke odgovorilo je na ovaj apel, pozivajući na demonstracije i blokadu luke Astakos u utorak 15.01.

Samo dan nakon poziva na otpor i narodnu mobilizaciju protiv isporuke američkog oružja, isporuka je otkazana. Ovo je mala, ali značajna pobeda!

Prevod: Centar za liberterske studije
Izvor: On the Greek Riots

Atina: Radikalni novinari i reporteri su u subotu, 10. januara, zauzeli sedište Sindikata urednika atinskih dnevnih listova (ESIEA) koji funkcioniše kao insitucija koja kontroliše rad svih novinara u Grčkoj. Čim je zgrada okupirana, radikalni novinari su saopštili da će organizovati seriju javnih okupljanja i diskusija u kojima bi se izložila priroda problema vezanih za rad reportera i emitovanje vesti tokom decembarske pobune i nakon nje. U ponedeljak je zbor Slobodne ESIEA pozvao na otvoreni razgovor o Spektaklu i načinima borbe protiv njega u novinarstvu. U nastavku možete pročitati proglas Slobodne ESIEA koji je sastavljen tom prilikom:

Radnici će imati zadnju reč, a ne vlasnici kapitalitičkih medija!

Širom Grčke su hiljade demonstranata izašle na ulice u petak 9. januara. Time su pokazali da se plamen decembarskih protesta neće ugasiti, uprkos dežavnom nasilju prema aktivistima i ideološkom teroru korporativnih medija. Odgovor države na zahteve radnika i omladine je opet bila surova represija. Okuraženi medijskim pozivima na linč i naredbama svojih šefova, panduri su osetili da mogu slobodno da prebijaju, truju jakim suzavcem i uhapse svakog ko im stane na put.

Kada je 9. januara palica državne represije udarila i po medijskim radnicima, novinarima, fotografima, snimateljima, advokatima i drugima ostalima koji su do tada manje više bili na njenoj strani, postalo je još jasnije da je decembarska pobuna postavila pitanje osnovnog dostojanstva svih koji zavise od tržista rada. To je za posledicu imalo da neki od nas, radnika u medijima i studenata novinarsva stanemo na stranu pobune. Mi smo se aktivno uključili u celu priču. Kao radnici u medijima uključili smo se u opštu borbu kroz svakodnevno organizovanje i borbu na našim radnim mestima. Naš glavni cilj je sprečavanje gazda da nameću javnosti svoje viđenje "istine" o pobuni i drugim događajima. Dobar primer njihovog licemerja i represije je slučaj fotografa, Kostasa Tsironisa, koji je otpušten iz dnevnih novina "Slobodna stampa"("Ecefhores Typos") jer je, samo jedan dan nakon što je policajac ubio petnaestogodišnjeg učenika Aleksandrosa Grigoropolisa, slikao jednog policajca koji je potegao pištolj i uperio ga u pravcu demonstranata.

Mi smo svesni šta će sve mediji, glavni ideološki aparat države, uraditi kako bi primorali ljude da se sa ulica vrate natrag u svoje kuće. Mi to vrlo dobro znamo, pošto i mi sami radimo u tim medijima. Poznati novinari će pokušati da zagovaraju ukidanje autonomije univerziteta i da javnosti proture laž o dve vrste demonstranata ("nasilnih" koji su u sukobu sa "mirnim i civilizovanim"). Takva "istina" neće proći, jer mi više nećemo da ćutimo.

Naše mesto je među radnicima. Još jedan razlog za to je svakodnevna eksploatacija koju doživljavamo na svojim radnim mestima. U medijima, kao i svugde drugde, suočeni smo sa nesigurnošću radnog mesta, prekovremenim, rizičnim i neplaćenim radom, i drugim hirovima naših gazda. U poslednje vreme svetska ekonomska kriza se sve češće koristi kao izgovor za sve učestalija otpuštanja i zastrašivanje.

Kao i svi radnici, doživeli smo licemrje i izdaju od strane žutih sindikata. Atinski sindikat novinara (ESIAE) je organizacija koja je bila protiv radničkih poziva na borbu protiv gazda, delom zbog straha od unutrašnjih podela, a delom zbog želje da napravi jedinstveni novinarski sindikat. U njihovim pokusajima da odvoje medijske radnike od ostalih radnika, postali su sindikat koji radi za gazde i koji je osnova njihove propagandne mašinerije. To su i dokazali kada su odbili da učestviju u generalnom štrajku 10. decembra 2008.

Zbog svega ovoga, kao inicijativa medijskih nadničara, neplaćenih i nedavno otpuštenih radnika, i studenata novinarstva, odlučili smo da okupiramo zgradu Atinskog sindikata novinara. Ovo smo uradili u znak solidarnosti sa svim progresivnim društvenim pokretima u Grčkoj.

Zalažemo se za:

- Slobodan protok informacija, kao alternativu ideološkoj propagandi kapitalističkih medija.

- Direktnu akciju, samoorganizovanu i demokratsku, svih radnika u medijima kad god je bilo ko od nas ugrožen.

- Momentalno oslobađanje svih uhapšenih tokom u pobune.

Mi se ne plašimo otkaza, neka se gazde plaše naših štrajkova!

Iz okupirane zgrade Sindikata atinskih novinara, 10. januara 2008.

Prevod: Centar za liberterske studije
Izvor: LibCom

Par reči o istoriji atinske Politehničke akademije, koja je tradicionalno bila stecište socijalnih previranja.

Video snimak o pobuni iz 1973, koja je ugušena u krvi...

Studenti Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine (NTUA) oduvek su bili u prvim redovima svake narodne pobune, od kojih posebno treba naglasiti pokret otpora tokom nacističke okupacije (1941-1944) i pobunu protiv diktature vojne hunte (1967-1974).

Tokom Drugog svetskog rata studentski pokret je bio snažan i dobro organizovan. Ubrzo nakon nacističke okupacije, aprila 1941, u celoj zemlji je počeo da se formira pokret otpora: u gradovima i selima, fabrikama i univerzitetima. Za nekoliko meseci pokret je stvorio jaku bazu na Politehničkoj akademiji, koja je pored svoje uloge obrazovne instistucije, postala jedno od najaktivnijih žarišta otpora. Sa četrdesetogodišnjim zakašnjenjem Politehnička akademija je odala poštu pokretu narodnog otpora, 16. novembra 1984, kada je postavljen komemorativni stub na kome su ispisana imena 18 studenata koji su dali živote za slobodu. Uz to, 1985. je objavljena knjiga u znak sećanja na žrtve okupacije: "NTUA u pokretu narodnog otpora".

Borba protiv vojne diktature (1967-1973) eskalirala je kada su se studenti okupili ispred univerziteta, 14. februara 1973. Policija je okupljanje razbila nečuveno brutalnim prebijanjima i hapšenjima studenata. Ovo je kao posledicu imalo nove proteste i okupaciju Pravnog fakulteta, 23. februara i ponovo 20. marta 1973. Svake studentske demonstracija razbijane su silom. Potesti su kulminirali do tad najozbiljnijim napadom na vojnu huntu, pobunom studenata Politehnike u novembru 1973. Okupacija Politehnike počela je 14. novembra, a završila se tri dana kasnije, 17. novembra kada je hunta neočekivano poslala policiju i vojsku sa tenkovima da uguše studentske proteste, razbiju blokadu univerzteta i da rasteraju narod koji se okupljao ispred. Za tih nekoliko dana ulice Atine bile su svedok masovnog pokreta sa centrom u Politehničkoj akademiji. Grčki narod i omladina podržali su studente, ujedinjeni oko idela slobode, demokratije, nezavisnosti, besplatnog obrazovanja i progresivnih društvenih promena. Demonstracije su se završile tragično - ugušene su u krvi. Nekoliko demonstranata je ubijeno, a veliki broj je pohapšen i mesecima mučen po vojnim zatvorima.

Vojna hunta je pala nekoliko meseci posle pobune. Ova dešavanja i pobuna studenata Politehnike nalaze se među najbitnijim dogadjaja u skorijoj grčkoj istoriji. Svake godine se obeležava 17. novembar, dan kada su tekovi poslati na studente, i vlast pokušava da predstavi ovu pobunu kao pobunu protiv vojne dikatature, a za liberalnu demokratiju - iako se zna da su okosnicu pokreta činili anarhisti koji su se borili i protiv vojske i protiv libralno-kapitalističkih institucija koje su se uzdigle posle kraha vojne diktature. U dvorištu NTUA podignut pored spomenika žrtvama nacizma postavljen i spomenik žrtvama terora vojne hunte. Spomenik se nalazi preko puta kapije kroz koju su tenkovi prodrli na teritoriju univerziteta. Ova dva simbola borbe za slobodu podsećaju grke na njiovu slobodarsku tradiciju i pozivaju u neprestalnu borbu za slobodno društvo.

U ponoć, na Novu godinu, stotine demonstranata se okupilo ispred centralnog zatvora u Koridalosu (Atina) gde je zatvorena većina uhapšenih učesnika decembarskih protesta. Okupljeni su palili baklje, ispaljivali vatromet i uzvikivali slogane podrške stotinama zatvorenika, koji su srčano uzvratili sa prozora zatvorskih ćelija. U isto vreme druga grupa demonstranata je ometala svečanost koju je gradonačelnik Atine držao na trgu Sintagma ispred grčkog parlamenta. Policija je bila primorana napravi gustu formaciju oko nezaštićene novogodišnje jelke, da je protestanti ne bi ponovo zapalili, kao što su to učinili nekoliko puta tokom decembra.

U Solunu, pola sata posle ponoći, stotine demonstranata je izašlo na ulice u znak solidarnosti sa uhapšenim drugovima i drugaricama. Prošli su kroz glavni gradski bulevar. U sukobima s policijskim snagama koji su usledili podignute su zapaljne barikade i stradalo je nekoliko automobila, prodavnoca i banaka, a lakše je oštećena i jedna crkva.

U provinciji, opština grada Agiruio je okupirana i pretvorena u informativni centar koji je emitovao informacije o sukobima koje se nisu mogle čuti na kapitalističkim medijima. Ovo je istovremeno bila i akcija solidarnosti sa zatvorenicima. U Čaniu (Krit) stotine su se okupile oko gradskih zatvora gde su docekali Novu godinu ipaljujući vatromete i skadnirajući slogane podrške. U isto vreme zapljene su novogodišnje jelke u Heraklionu, Kritu i Larisi. Grčku je takođe potresla serija napada na banke i državne instistucije. Prema medijskim izveštajima nekoliko minuta posle ponoći spaljeno je osam banaka i četri automobila u Solunu, jedna pošta i šest prodavnica u Atini.

Prevod: Centar za liberterske studije
Izvor: LibCom

Anarhisti čekaju novu godinu ispred zatvora u kome su zatočeni njihovi drugovi i skandiraju: "Naša strast za slobodom snažnija je od svih rešetaka!"

Blokada Politehnike se završila u ponoć 24. Decembra – Borba se nastavlja…

Proglas sa kraja blokade Polithnike

Neposredno nakon ubistva Alexandrosa Grigoropoulosa od strane člana specijalne policije i prvih sukoba na ulicama Eksarhije, Univeritet Politehnike zauzet je i pretvoren u centar izražavanja društvenog besa. Budući da je mesto istorijski i simbolički povezano sa uspomenom na pobunjenike i veliki deo društva koji se borilo protiv vlasti od perioda diktature vojne hunte sve do današnje moderne totalitarističke demokratije – Politehnika je postala mesto gde se na stotine ljudi spontano okupilo: drugovi, omladina i radnici, nezaposleni, učenici, emigranti, studenti…

Borba protiv sila represije i zapaljene barikade po okolnim ulicama postale su iskra revolta koji se širio putem spontanih protesta u gradu i okupaciju Ekonomskog univerziteta i Pravne škole uz napade usmerene protiv države i simbola kapitalizma i centralnom delu Atine i u većini gradova širom zemlje. U narednim danima dok su na hiljade demonstranata učestvovale u nemirima i napadima na banke, ministarstva i velike supermarkete, uz okupacije škola i državnih zgrada, sa omladinom koja opseda i napada policijske stanice, kordone policije koji čuvaju zatvor Koridallos i parlament, pobuna je postala opšta; revolt koji je izazvan ubistvom A. Grigoropoulosa i koji je eskalirao brzom reakcijom stotina drugova i drugarica koji su na to odgovorili širokim protivdržavnim nasiljem, motivišući akcije besa i solidarnosti izvan granica Grčke, širom sveta. Ovaj revolt koji se zakuvavao u uslovima opšte ofanzive države i gazda protiv društva, narastajći u realnosti svakodnevnog umiranja slobode i dostojanstva, koje je osigurano za eksploatisani narod povećanjem državne diskriminacije, siromaštvom, eksploatacijom, represijom i kontrolom. Ovaj revolt koji se uporno spremao, čak i u najtamnijim vremenima državnog fašističkog terora, kroz svaki mali, ili veliki gest otpora protiv pokoravanja i predaje, držeči otvoren put kojim je još više ljudi izašlo na ulicae. I ovoj burnoj društvnoj stvarnosti, zauzeta Politenika je postala referentna tačka za direktne sukobe sa državom u svim njenim formama i svim mogućim sredstvima, putem neprestanih sukoba i izliva pobune koji su srušili poredak i sigurnost gazda, razbijajući lažnu sliku da je društvo saglasno i nemo pred njihovim ubilačkim namerama. Postala je mesto gde su se sastajali društveni i politički akteri i uticali jedni na druge putem masovnih zborova i svakodnevnim učestvovanjem u blokadi. Funkcionisala je kao kontra-informativna baza putem proglasa i plakata, svog bloga i radio stanice i sa razglasa objavljivala vesti i poruke o pobuni koja je bila u toku. Takođe je oživela političke inicijative za pobunu, kao što je poziv Politehnike na svetski dan akcije 20. Decembra koji je proizveo koordinovanu mobilizacije u više od 50 gradova u različitim zemljama, kao i koncert 22. Decembra održan ispred Politehnike u znak solidarnosti i finansijske podrške svim drugovima zarobljenim od strane države, kao i poziv na demonstracije u znak solidarnosti sa zatvorenicima koje su organizovane od strane drugova koji su uzeli učešće u otvorenoj skupštini zauzete GSEE (Glavna Konfederacija Radnika).

Kao baza pobune koja se održala 18 dana, zauzeta Politehnika je bila neprekidni poziv na nepokornost ljudima koji se bore širom sveta i simbol solidarnosti sa svim taocima koje je država zarobila tokom borbi. Bila je teritorija koju smo koristili da raširimo poruku solidarnosti narodu koji je pod opresijom. Teritorija samo-organizovane, društvene i klasne kontra-ofanzive protiv sveta kojim vladaju autoriteti, protiv njihovih mehanizama i simbola. Ovi činioci i vrednosti borbe stvorili su osnovu da se eksploatisani sretnu u pobuni, da naoružaju svoju svest i možda po prvi put da revolt bude prihvaćen od toliko mnogo ljudi različite starosti i nacionalnosti; ljudi sa kojima su anarhisti i anti-autoritarci nosili iste parole protiv policije, delili iste reči, borili se na isti način, isti bes protiv onih koji nam otimaju živote i često ista vizija slobodnog sveta, jednakosti i solidarnosti.

Iz ovog razloga, represija nije ispoljena samo kroz policijsko nasilje, hapšenja i zatvaranja demonstranata, već i putem idološkog napada usmerenog sa svih strana političkog sistema koji uvideo da represija, na kojoj je utemeljen, ne samo da nije u mogućnosti da obuzda talase revolta, već ih naprotiv i izaziva. Ovaj ideološki napad je selektivno usmeravan ka anarhistima koji su bili politički činilac pobune, jer je njihov uticaj kroz akcije i propagandu bio jak i zbog opasnosti po državu usled njihove direktne komunikacije i koordinacije sa hiljadama potlačenih. U ovakvoj situaciji nastao je histeričan pokušaj da se demonstranti podele na “primerne učenike” na jednoj i “zle, maskirane anarhiste i pljačkaše emigrante” na drugoj strani, kao i da se proširi stari mit o provokaterima, nebi li se ugušio bes zbog ubistva učenika, obuzdala društvena eksplozija, izolovali i slomili centri pobune. (Inače ovo je ista retorika represije koja je dovela do ubistva A. Grigoropoulosa, pošto je odgovorna za obeležavanje određenih društveno-političkih okolnosti, objekata i ljudi kao untrašnjih neprijatelja nad kojima bi je državno nasilje „legitimno“). U ovom nastojanju države, optužbe upućene Politehnici bile su svakodnevne i nisu prestajale, uz podršku političara i kampanju kapitalističkih medija. Posle sukoba u Eksarkiji i okolini Politehnike tokom noći 20. decembra, država je preko javnog tužioca pretila upadom policije pošto je uprkos protivljenju uprave ukinula akademsku autonomiju univerziteta, u cilju da uguši pobunu napadom na jedno od prvih mesta na kome je počela. Njihove namere su propale jer smo odbili da pristanemo na ultimatume, jer smo odlični da odbranimo društveni i politički prostor koji smo stvorili, pozvali na okupljanje i podršku blokadi, te 22. decembra organizovali koncert solidarnosti sa zatvorenicima kome je prisustvovalo na stotine ispred Politehnike. Pretnje da će blokada biti ubrzo razbijena nastavile su se sledećeg dana, 23. decembra, kada smo, u toku masovnog zbora na kome se dogovaralo o okončanju blokade, saznali da ministarstvo unutračnih poslova i policija zahtevaju da podhitno napustimo teritoriju univerziteta ili će policija upasti na Politehniku. Naš odgovor je bio da Politehnika ne pripada ni ministarstvu ni policiji da im je predamo; pripada pobunjenom narodu koji odlučuje isključivo kriterijuma pokreta, a ne ucenama i ultimatumima od strane državnih ubica. Zbog toga smo blokadu produžili za još jedan dan i organizovali skup u centru Atine u znak solidarnosti sa uhapšenima. Ni jedna represivna metoda, niti ideološki napad nije uspeo, niti će uspeti da ucenama normalizuju situaciju i nametnu društveno i klasno pomirenje. Ništa više nije isto! Prevazilaženje straha od izolacije i društvenih podela, povelo je hiljadame mladih ljudi, zajedno sa muškarcima i ženama svih doba, izbeglicama i doseljenicima, radnicima i nezaposlenima koji su zajedno stojali na ulicama, na barikade da se bore protiv onih koji upravljaju našim životima i unižavaju naše dostojanstvo i slobodu. Ovo je realnost koja pali plamene narednih pobuna, njihovog jačanja i produbljivanja, sve do potpunog razaranja sveta gazdi. Jer glasno poručili da ti dani pripadaju Aleksisu, Michalisu Kaltezasu, Karlu Đulijaniju, Kristoforosu Marinosu, Michalisu Prekasu, Mariji Koulouri i svim drugovima ubijenim od strane uniformisanih državnih ubica; ovo nisu teški dani koji pripadaju smrti, već ŽIVOTU! Životu koji cveta u borbi, na barikadama, u pobuni koji se nastavlja. Sa završetkom blokade Politehnike koja je trajala 18 dana, šaljemo našu najtopliju solidarnost svim ljudima koji su postali deo ovog revolta na mnogo različitih načina, ne samo u Grčkoj, već i mnogim zemljama Evrope, Južne i Severne Amerike, Azije i Australije. Sa svima sa kojima smo se sreli ostajemo zajedno, boreći se za oslobađanje svih uhapšenih, ali i za nastavak borbe sve dok čitav svet ne bude slobodan. Za svet bez gazdi i robova, bez policije i vojske, bez granice i zatvora.

SMRT DRŽAVI! – ŽIVELA ANARHIJA!
ZAHTEVAMO HITNO OSLOBAĐANJE SVIH UHAPŠENIH U POBUNI!
BORBA SE NASTAVLJA!

Blokada Politehnike 24. decembar 2008.

Prevod: Centar za liberterske studije
Izvor: On the Greek Riots

Dok se zbog praznične atmosfere činilo da Grčka miruje, od prestanka okupacija fakulteta događao se niz akcija solidarnosti i prosvjeda. Istovremeno, u ponedjeljak ujutro netko je pucao na policajca i ranio ga sa dva metka, za što nitko nije preuzeo odgovornost. Izvještaji govore o sumnji da je sve namješteno kako bi se opravdali upadi u kuće i hapšenja.
6. siječnja 2009

U Ateni je u ponedjeljak ujutro pucano u policajca koji je čuvao zgradu ministarstva kulture. Navodno je ispucano 20 metaka iz kalašnjikova (neki izvještaji govore o čak 40 metaka), a pogodila su ga dva. Život mu nije u opasnosti i sada se oporavlja nakon operacije.

Odmah se počelo špekulirati o tome tko je mogući napadač, a kako se sve dogodilo u atenskoj četvrti Eksarhia, policija je iskoristila ovaj slučaj i upala u domove i prostore u kojima se okupljaju anarhisti i privela 72 osobe, kako kažu u policiji. Atenska Indymedia pak govori o više od 100 privedenih.

Iako nitko nije preuzeo odgovornost, policija je očito brzo odlučila tko bi bio "poželjan" sumnjivac, no anarhističke grupe su odbacile odgovornost za ovaj napad i ustvrdile da sumnjaju kako je upravo policija (odnosno država) ta koja je izvela ovaj napad kako bi pridobili simpatije javnosti prema policiji i istovremeno demonizirali anarhističke grupe.

U svom obraćanju javnosti upozoravaju na opasnost akcija koje će samo pojačati represiju, te pozivaju na izgradnju pokreta koji će otvorenim i javnim sastancima stvoriti samoorganizaciju koja je obilježila prosvjede tijekom prosinca. Cijeli tekst u kojem se govori o tome pročitajte ovdje.

Izvor

Grčki anarhista daje kontekst i govori o situaciji, razvoju događaja i perspektivama pokreta.