Siniša Rudan: "Delovi koji nedostaju"
Tri godine teškog rata dovoljne su da se sasvim zaboravi dvadeset prethodnih. Tri godine težak znoj i malo krvi sahrane miris parfema i knjiga i ženske kože ...
Ipak tri godine teškog rata dovoljne su i da se sasvim shvati njegov besmisao; i pokušaš da se vratiš! Ako uspeš, vidiš da su oni koji su ovde, to shvatili mnogo ranije!
Ali ne uspeš!
I onda se desi neka glupost -
Ode ti noga! Ili izgubiš pola ruke i sve prste na drugoj! … Osim malog prsta ... Ili sve to zajedno!
I onda uspeš konačno da se vratiš ...
I opet mirisi parfema!
I onda imaš 23 godine, ali nemaš nogu i nemaš pola ruke i imaš mali prst!
Parfemi prolaze, gledaš odozdo. Pravo u oči! Umesto osmeha, metalni novčići! Želiš mnogo više - imaš 23 godine!
Ali mnogo delova ti nedostaje!
Sve dok ne ugledaš mene!
Zuriš ... Ogledaš se u ogledalu starom tri godine.
Isti osmeh ... Iste knjige ... korak - neiskrivljen opasnošću ... Ispituješ rukom da li si to stvarno ti ... Prsti ... Ruke ... Noga! Sve opet na svome mestu! U trenutku kad smo najbliže jedan drugome, ponovo su na tebi i poznati mirisi ženske kože i njihovi parfemi.
I baš u tom trenutku, kao da se ne znamo, shvatam tvoju ruku na koban način te spuštam u nju nekoliko novčića.
Padaš,
s nanovo sasečene noge, pokušavajući se dočekati na nanovo sasečenu ruku ...
Krvariš,
sasečen komadima razbijenog
ogledala.
Siniša Rudan, Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku i informatiku, Beograd (28 god)
