Zagrcnuti u tranziciji

Večiti Trpiguz vodi kolo - Tumaranka.
Do njega tri prcaljke pune šminke.
Za njima dva nezaposlena sezonska radnika.
Novopečeni lopurda sa rukama u svojim džepovima.
Bazdeći, teturavi alkos se pridržava za
besposlenog kockara sa kicoški nakrivljenim šeširom
koji bolje prepliće nogama nego kartama.
Na oko vesela, kao kec, cupka izgladnela, krezava udovica
koja nije nasledila penziju od svog pokojnog muža
pa sada traži hranioca.
Svi su oni dobri drugari, bili su i kolege dok su pre par godina
radili u Šabačkoj Zorki.

Nikad ispavani trubači, skupljeni na brzaka nadimaju obraze.
Trpiguz promuklo podvriskuje uz podršku kreštavih prcaljki.
Par grebatora prati kolo, opuštenih, suvih usana.
Poče pljusak ali kolo se tera dalje. -Uz inat-
se još više vrišti i podvikuje, kao da se hrabre.

U čistoj toploj sali... Sastanak.
Većina od dosade zeva ali su došli jer dnevnice su „Debele“
Dnevni red:
1. Unapređenje mrtve privrede.
2. Problem nezaposlenosti.
3. Razno.

Idem kroz pljusak da se uhvatim u kolo.

Stjepan Herman