Na današnji dan 2022. godine je ubijeno osam radnika, usled izbijanja velike količine metana u rudniku Soko, koji je u državnom vlasništvu. Iako je postojalo saznanje o kritičnim koncentracijama metana, drugovi su poslati u smrt. Za ubistvo niko nije odgovarao.
Njihova smrt ostala je statistika u godišnjem izveštaju, ali na to ne smemo da pristanemo. To su drugovi koje je kapitalizam ubio. Ubijeni su zbog gladi za profitom koja ukida upozorenja o nebezbednim uslovima rada. Iste godine je zvanično 56 radnika i radnica poginulo na radnom mestu, a već godinama je prosek preko 50 radnika/ca godišnje. U to su uračunati samo smrtni ishodi koji su se desili direktno na radnom mestu. Pitanje je kolika bi ta brojka bila kada bi se uzelo u obzir koliko rad u kapitalizmu iscrpljuje i ubija ljude posredno – kroz tlačenje tela prekovremenim napornim radom, posle koga, usled bolesti nemamo novca ni da se lečimo.
Država - vlasnik rudnika, priznala je da je rudnik radio bez upotrebne dozvole. Nakon smrti rudara, tužilaštvo je tri puta sramno odbacilo krivične prijave, proglašavajući smrt višom silom, a rad bez dozvole administrativnim propustom. Pravna procena po svojoj funkciji reprodukuje odnose proizvodnje, štiti vlasnike, u ovom slučaju državu. Odgovornost se prebacuje na višu silu, kako bi kapital mogao da se umnožava.
Kapitalizam nas ubija, a onda njegovo pravo to naziva "višom silom". Situacija koja nije incident, već slika i prilika sistema u kom živimo. Zato naša borba mora da počiva na solidarnosti i klasnoj svesti, koja dobro razume suštinu sistema u kom živimo. Neće nas izbaviti upozorenja, tužbe ili bilo kakvi pravni mehanizmi, već jedino direktna i samoorganizovana borba.
Dok god radnik nema moć nad uslovima u kojima radi, svako radno mesto ostaje potencijalna grobnica.
Naša odgovornost je da uvek jasno ističemo da nas sistem u kom živimo i radimo ubija, na sve moguće načine. Ali tu se priča ne završava, imamo još veću odgovornost - da se organizujemo i borimo protiv ovog sistema. Kako ne bismo ginuli ili ostajali oni koji se samo sećaju, već oni koji će se konačno osloboditi i svetu podariti novi život.
