Ove godine održan je ubedljivo najveći i najuspešniji protest povodom 1. maja u poslednjih nekoliko decenija. Nakon godina i godina prvomajskih protesta kojima nije prisustvovalo više od par stotina ljudi, ovaj 1. maj čak 20 000 ljudi provelo je borbeno, na ulici, zahtevajući bolje uslove rada za sve.
Organizatori protesta izneli su zahteve koji se odnose na izmene Zakona o radu i Zakona o štrajku, tj. upravo onih zakona koji najdirektnije utiču na uslove rada, kao i borbu na radnom mestu. Prvi zahtev odnosi se na radnike sa ugovorom na određeno vreme - da se i oni prepoznaju kao zaposleni i da svaki rad bude zaštićen na istim osnovama, te da radnik sa ugovorom na određeno vreme ukoliko je sprečen da radi, ne može iz tog razloga dobiti otkaz. Kako je ovo čest slučaj, ljudi odlaze na posao bolesni, nemaju slobodne dane, a žene kriju trudnoću da bi bar odložile otkaz. Sledeći zahtev odnosi se na zaposlene na neodređeno vreme - traži se uklanjanje svake mogućnosti da privremena sprečenost radnika za rad bude osnova za proglašenje tehnološkim viškom, kao i iskorenjivanje zloupotrebe ideje radnog učinka tj. da se radnicima smanjuje plata zbog bolesti. Zatim, zahteva se da se topli obrok mora isplatiti isključivo u novcu, najmanje u iznosu od 20% od minimalne zarade; regres se takođe mora isplatiti u novcu, u visini prosečne zarade radnika u prethodnom mesecu, a najmanje minimalac. Dnevnica za noćni i prekovremeni rad mora biti za 50% viša, za rad nedeljom 110% viša, a za dan praznika koji je neradan i 150% viša. Dnevnica za rad u smenama mora biti 30% viša, za terenski rad 26% više. Minuli rad treba uvećati na 0,5% i računa se za ukupan karijerni rad, a ne samo kod jednog poslodavca. Osnovica za obračun uvećanja zarade mora biti minimalna zarada zaposlenog.
Drugi deo zahteva odnosi se sindikalno organizovanje i štrajk radnika. Zahtevaju se promene koje će rešiti problem zbog kojih mnogi radnici odustaju od vršenja pritiska na gazde, a to je minimalni proces rada. Zahteva se da nijedna struka čiji štrajk ne ugrožava dikrektno ljudske živote i zdravlje ne sme imati minimum procesa rada. Istaknuto je i da sindikalno organizovanje nikad i nikako ne sme biti osnova za otkaz.
Prethodnih 7 meseci svedočimo formiranju pokreta koji je još jednom pokazao moć direktne demokratije i direktne akcije, te je doveo do masovne politizacije društva, a onima koji su već bili uključeni u razne borbe dao vetar u leđa i podsetio da su neke pobede i bliže nego što deluju. Veliku zaslugu za ove iskorake nose studenti, a koliko su uspešni u svojim akcijama dokazuje i to da su uspeli čak i uspavane sindikalne birokrate iz žutih sindikata da nateraju da se malo pozabave radničkim pitanjima. Svi mi znamo da se sindikalni funkcioneri nikad neće zaista boriti za interese radnika jer je u njihovom interesu samo da zadrže svoje funkcije - to se, uostalom, moglo čuti i u masi na protestu, kada bi pojedini radnici dobacivali govornicima iz sindikata da ih batale i da će oni sami najbolje da se zauzmu za sebe. Ali, ono što je bitno je da su studenti, podržani radnicima koji su prepoznali koliko je važno i smisleno ovog 1. maja biti na protestu, u fokus stavili realne probleme radničke klase - ono što se tiče svih nas i ono na šta zajedno, udruženi, možemo i moramo uticati.
Znamo da se zakoni nikad ne pišu u korist radnika i ne uzdamo se u zakone da regulišu naše živote i našu borbu. Cilj svakog zakona o radu je očuvanje privilegija vladajuće klase, pljačkanje radničke klase i sprečavanje direktne konfrontacije sukobljenih klasa. Ipak, te neprijateljske zakone treba poznavati jer što bolje znamo svoja prava, to ćemo ih bolje braniti. Ako je u nekoj konkretnoj situaciji zakon na našoj strani, treba to iskoristiti. Međutim, najveća vrednost stavljanja u fokus baš ovih zakona na protestu je što je to pokazatelj je da se konačno bavimo temom koja je za naše živote od presudnog značaja - a to je klasna borba i rešavanje radničkih - naših - problema. A još bolji način da se ovim temama bavimo jesu sindikati - ali nezavisni, samoorganizovani, nehijerarhijski, borbeni sindikati.
Organizuj se sa kolegama i koleginicama na radnom mestu!
Danas na protestu, sutra u borbenom sindikatu!
