Represija države se intenzivira, hapšenja i prebijanja su postala maltene normalno stanje. Sa druge strane, političari i aktivisti opozicije pritiskaju i zamajavaju narod kako bi se okoristili i sami došli na vlast - gde bi bez sumnje radili isto - dalje pljačkanje radničke klase uz surovu represiju prema bilo kome ko se pobuni.
Za to vreme svi mi koji živimo od svog rada, doživljavamo konstantno pogoršanje uslova života - inflacija je jeziva, „investitori” daju otkaze i beže čim iskoriste subvencije, a bilo koje poboljšanje koje vlast najavi kako bi kupila malo poena - se ili ne desi ili ispostavi kao pogoršanje u praksi.
Istovremeno nas sa jedne strane eksploatišu i hapse, dok sa druge pokušavaju da preuzmu našu borbu i okoriste se o nju. Pa šta onda da radimo?
Nema nam druge nego da se samoorganizujemo i ne priklonimo ni jednim parazitima. Protiv gazda i političara!
U zborove, u sindikat, u štrajkove! Ne za nečiju vlast, već za svoj život!
