Уљудним понашањем и псеудодемократским пропагандним садржајима немачки и аустријски неонацисти врбују нове присталице

„Неонацисти више не личе на неонацисте, све је теже препознати их”, уздахнуо је Карл Георг Озе из Мекленбуршког (антинацистичког) саветовалишта. „Уместо ошишаних глава бирају кратке, уредне фризуре, уместо цокула и чизама, шетају у спортским патикама... Носе одећу која подсећа на хипхопере, аутономисте или на спортски елегантне синове из добрих кућа.”

Нови изглед немачких неонациста, и њихових истомишљеника широм Европе, иде подруку са уљудним понашањем и новим пропагандистичким наступима – уместо препознатљивих парола, заузимају се за економски угрожене, причају о далекој, по њима светлој историји, критикују глобализам, устају у име угрожених, протестују против крвопролића широм планете... Чине то с добрим разлогом, могло би се закључити на основу подударних извештаја из немачких регионалних центара за супротстављање неонацизму, од Бранденбурга до Рајне, од обала северног мора до Баварске.

Слично просуђују стручњаци у бечкој Централи за борбу против расизма и ксенофобије, ЗАРА: „У кухињама екстремне деснице меша се паклена идеолошка смеса, не би ли се пробио обруч изолације, који спречава даљи раст њихове популарности и прилив нових чланова.”

У полугодишњој, интерној студији Документационог архива аустријског отпора (нацизму и неонацизму), ДОВ, указано је на три нивоа агитације у новом стилу – на уличне демонстрације, које, наводно, спонтано организују симпатизери деснице, на нацистички обојене полемике у медијима, и на агитације на нивоу високе политике. При том су издвојена три, наизглед, неповезана догађаја.

Сведоци неонацистичких демонстрација у Нојбранденбургу, у време одржавања Светског првенства у фудбалу, нашли су се у чуду када су међу стотинама учесника угледали само неколицину до главе ошишаних батинаша. У поворци су марширали питоми младићи и девојке, пристојно обучени. Пароле нису биле старог садржаја, већ сличне оним које омладина извикује широм Европе против беспослице и против социјалног запостављања. „Порука је упућена онима који су стајали по страни, била је јасна – нисмо нељуди, ни чудовишта, придружите нам се”, истакнуто је у анализи ДОВ-а.

Други пример односио се на текстове листа „Оберестерајхише нахрихтен”, по самодефиницији, најпрестижнијег у покрајини Горња Аустрија. По укусу тамошње мањине, која неуморно, с поносом истиче да су Адолф Хитлер и Јерг Хајдер тамо рођени, новине штампају редовну колумну у којој се на привидно духовит начин исмевају припадници националних мањина и странци, а критикују антисемити – као агенти ционизма. Према извештају Комуникационог бироа Аустрија, колумна није представљала повод за Републику да листу укине субвенције из Фонда за унапређење слободне штампе.

У трећем примеру указано је на најновији иступ корушког покрајинског поглавара Јерга Хајдера. Привидно се залажући за прекид ватре на блиском истоку, и за спас либанских цивила, Хајдер је напао председника Израелитске културне заједнице у Бечу Аријела Музиканта. Као повод послужио је претходно објављени интервју у органу Републике „Винер цајтунг”, у којем је Музикант замолио и за разумевање израелских мотива: „Аустријска јавност најзад је схватила са ким има посла – тај господин (Аријел Музикант) ционистички је провокатор, задужен да на просторима западне Европе шири израелску ратну пропаганду.”

„Са сва три нивоа те, нове нацистичке агитације”, закључују бечки аутори студије, „јавност се бомбардује информацијама које се битније не разликују од критика из других политичких средина. Уочљиво је присуство лако прихватљивих аргумената, који у крајњој линији, ипак, наводе на суштинску намеру – глорификацију немачке прошлости зарад замишљене, будуће рехабилитације немачког имиџа, зарад нове (су)доминације у светској политици”.

Клаус Фарин, стручњак у Берлинском архиву за истраживање младалачких култова, тврди да је нова нацистичка агитација стратешки осмишљена у сваком детаљу. Као доказ он истиче пример ширења популарности великонемачких идеја, посредством нове култне марке спортске одеће, омиљене међу немачком омладином. Написи на одевним предметима марке „тор штајнар”, сугеришу супериорност и чистоту расе.

Називи одређених колекција, као „Асгард”, „Вандалија” или „Нордланд”, опет сугеришу аријевско порекло. А специјалне колекције, попут „Источноафричке експедиције” и „Подухват југозападна Африка” подсећају на колонијалну прошлост вилхелминског Рајха...

Тор Штајнар, узгред, било је име езотеричког псеудолиричара, који је на свој начин копирао идеје композитора Вагнера, позивајући на повратак германским коренима: „Светлост сазнања о твојој митској снази и лепоти, овековечиће твоје право на повратак у ред великана”, написао је Штајнар у памфлету о германском извору мудрости.

Милош Казимировић

Izvor