Већ неколико година три најјача синдиката – Савез самосталних синдиката, УГС „Независност” и Асоцијација самосталних синдиката Србије – не могу да се договоре око поделе изузетно вредне имовине, па ће на крају Социјално-економски савет морати да „пресече”, то јест донесе одлуку шта ће коме припасти. Влада је сачинила списак непокретности СССС у коме су наведени адресе и квадратура просторија.

Самостални синдикат располаже са више од 60.000 метара квадратних простора на најатрактивнијим локацијама. Само зграда Дома синдиката, површине од око 4.000 квадратних метара, вреди око седам и по милиона евра. У ужем центру Београда овај синдикат има око 13.000 метара квадратних, а ту су и радничка одмаралишта за која се незванично процењује да вреде десетине милиона евра.

Након одвајања Црне Горе, актуелна је и подела богатства синдикалаца бившег Савеза самосталних синдиката СЦГ. Овај савез је власник дела пословне зграде Дома синдиката површине око 13.500 метара квадратних, пословне зграде у Милоша Поцерца, површине око 3.000 квадрата и сувласник је дела одмаралишта „Радослав Тадић” на Хвару са девет соба, који се не користи, јер је у току поступак за остваривање власничких права.

Радничка одмаралишта

Окружни одбор АСНС Новог Сада упутио је захтев председнику Извршног већа Војводине да заштити радничку имовину, односно одмаралишта у Црној Гори. Председник овог одбора синдиката Милан Старовић је предложио да се после пописа, одговарајућим одлукама, радничка војвођанска одмаралишта пренесу у власништво Покрајинског пензионог фонда, јер су за њих највише издвајали они који су завршили свој радни век. Он тражи од представника војвођанских власти да се тачно утврди колика је вредност војвођанских одмаралишта у Црној Гори. Неопходно је, како је нагласио Старовић, како радничка одмаралишта на Црногорском приморју не би била приватизована, да се она изузму из процеса продаје, док се не израчуна шта је чије и колико шта коме припада.

Да ли ће ове јесени бити пресечен Гордијев чвор у вези са поделом имовине, око које се већ неколико година споре бројне синдикалне централе? На ово питање још нема одговора, а договор о подели имовине зависи и од пријема Савеза самосталних синдиката Србије у Међународну конфедерацију синдиката у којој други синдикат, УГС „Независност”, има статус посматрача.

У синдикату „Независност” кажу да деобу синдикалне имовине отежава и то што процес сукцесије није у целости завршен. Питање синдикалне имовине на територији бивше СФРЈ било је предмет расправе на Међународној конференцији синдиката, пре три године. Тада је договорено да се сакупе сви подаци о целокупној имовини синдиката како би њена подела ишла паралелно са сукцесијом поделе имовине бивше СФРЈ.

Можда би синдикалним лидерима и Социјално-економском савету било од помоћи искуство транзиционих земаља о подели синдикалне имовине. По речима Дубравке Стајић, вишег научног сарадника Института за политичке студије, нови синдикати у Словенији, Мађарској, Чешкој и Словачкој добили су удео у коришћењу пословних просторија синдиката (централе и локалне организације), споразумно су решили и питање других врста некретнина, како би спречили послодавце и државу да уређују њихова унутрашња питања.

Кад је у питању имовина, она је у режиму друштвене својине настајала двојако, јер је било и заједничких улагања државе или значајног улагања средстава државе, нарочито непосредно после Другог светског рата, што се посебно односи на зграду Дома синдиката на Тргу Николе Пашића која и јесте највећи камен спотицања између синдикалних централа.

Стајићева износи занимљив предлог у вези са овим питањем који води увећању а не деоби имовине синдиката. Они могу да искористе закон о задругама, организују своје чланство кроз задружни систем, организују производњу хране, одеће, обуће и услуга грађанима по нижим ценама од тржишних. Тиме ће увећати приход, поправити кредибилитет код грађана. На који се начин имовина синдиката увећава кроз пласман акција, домаћим синдикалним активистима могу да објасне увек пословне и ажурне колеге из енглеских синдиката, закључује Стајићева.

Бројност чланства

До сада је било неколико предлога како да се подели синдикална имовина, али ниједан није прихваћен. Најављује се скоро доношење закона о синдикатима, које припрема Министарство рада, запошљавања и социјалног старања, а којим би се регулисано питање имовине, тако да један њен део који је изграђен средствима јавне потрошње, попут одмаралишта, буде изузет из процеса приватизације и буде предат радницима на управљање.

У синдикату „Независност” сматрају да они синдикалну имовину треба да користе под истим условима као и Самостални синдикат, јер пословни простор на једној од најатрактивнијих локација у Београду не може да користи само један синдикат. Некретнине и одмаралишта су у последњих пет деценија градили запослени грађани Србије, личним средствима јавне потрошње, додатним прековременим радом и дневницима солидарности, према томе у питању је државно власништво и нико не може да има тапију на тај пословни простор.

Један од критеријум за поделу имовине који је био оптицају јесте репрезентативност, односно бројност чланства – колико чланова, толико простора. На тај начин је подељена синдикална имовина у свим посткомунистичким земљама. Истина, и у тим земљама водио се дуготрајан исцрпљујући процес поделе имовине али је, ипак, одавно завршен.

Izvor