Beograd - U Srbiji je organizovanje referenduma mnogo slobodnije shvaćeno od organizovanja izbora, što se najbolje vidi i na primeru pravila kako da mediji prate kampanju. Dok su prilikom izbora elektronski mediji kao najjači i najuticajniji dužni da poštuju preporuke RRA, ili u slučaju RTS da obezbede jednako predstavljanje svih kandidata, dotle se izjašnjavanje na referendumu tretira kao pozivanje za izlazak na izbore, ili humanitarna akcija. Na osnovu saznanja Danasa neće postojati nikakva obaveza medija da predstavljaju političke stavove i za novi ustav i protiv njega, ali će oni koji reklamiraju izlazak na referendum imati izvesne pogodnosti. U Republičkoj radiodifuznoj agenciji rečeno nam je da će se za referendumsku kampanju primenjivati Zakon o oglašavanju, a ministar kulture Dragan Kojadinović smatra da će (štampani) mediji samostalno da odlučuju o tome kako će pratiti referendumski proces.



Referendum se pominje u članu 86. Zakona o oglašavanju o oglašavanju državnih organa (i političkih organizacija), gde ima tretman jednak kao humanitarna akcija, mere za postupanje u slučaju opšte opasnosti ili objavu da se đaci upisuju u školu.

"Državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave mogu da oglašavaju aktivnosti i mere koje su od značaja za građane, za većinu građana, ili za manjinsku društvenu grupu, a naročito za: 1) izbore, odnosno referendum ako oglasna poruka preporučuje učešće na izborima, odnosno referendumu". Dalje, navedena su obraćanja države građanima u slučajevima kao što su poplava, požar, zemljotres, epidemija, teroristički napad i drugo. Takođe, isto važi i za humanitarne akcije, konkurse i pozive za upise đaka i studenata, ali i "ekonomske aktivnosti kao što su kupovina robnih rezervi, otkup pšenice".

Zanimljivo je da ovaj član predviđa samo poziv na učešće u pomenutoj aktivnosti, ali tako da se u oglasnoj poruci "ne može koristiti ime, lik, glas, ili lično svojstvo državnog funkcionera". I još, oglasnom porukom kojom se poziva da se izađe na referendum ne može posredno da se reklamira političar ili stranka. ("Oglasnom porukom iz stava 2 ovog člana ne može se posredno ili neposredno oglašavati politička organizacija, ili druga organizacija koju je osnovao državni organ, politička partija ili političar".)
I na kraju ovaj član nudi i posebnu pogodnost, a to je da se radio i TV stanicama koje besplatno reklamiraju izlazak na referendum to vreme ne računa u ograničenih 12 minuta reklama po satu.

Na pitanje da li za medije treba da važe posebna pravila tokom referendumske kampanje, sagovornici Danasa odgovorili su različito. Ministar kulture u čijoj nadležnosti su i mediji Dragan Kojadinović smatra da bi bilo "neprilično da on kao ministar daje bilo kakve preporuke novinarima i urednicima kako da rade".

- Ta vremena su prošla, a mediji će pratiti kampanju u skladu sa svojom uređivačkom politikom. Za referendum ne važe izborna pravila, ali verujem da će se mediji postarati da pokažu sve relevantne stavove. Mediji su slobodni i nezavisni i treba samostalno da odlučuju - kaže Kojadinović.
Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, uz ogradu da govori principijelno, ističe da fer kampanja podrazumeva "fer medijski tretman svih aktera".

- U ovom slučaju, aktivnosti su u tri pravca, prvi je za izlazak i zaokruživanje potvrdnog odgovora, drugi za izlazak i negativan odgovor i treći je za bojkot. Očekujem da će javnost biti obaveštavana i o aktivnostima i stavovima koji su u manjini i jedino što mogu da kažem je da će CESID pratiti referendumski proces i insistirati na najvišim standardima kao i dosad. Međutim, vrlo je nezahvalno govoriti da li sada mediji treba 80 odsto prostora da posvete kampanji za referendum, a 20 odsto za bojkot, pošto mislim da će to zavisiti od situacije kakva je određenog dana. Na primer, ako je istog dana bio skup stranaka koje pozivaju na usvajanje ustava i konferencija za štampu u Vladi, a nije bila nijedna aktivnost onih koji su za bojkot, to neće značiti da su mediji nefer izveštavali - objašnjava Blagojević.
Iskustva održavanja nedavnog referenduma u Crnoj Gori, u drugačijoj političkoj konfiguraciji, pak, pokazuju da su medijska pravila bila i te kako bitna i da su bila predmet ne samo dogovora učesnika, nego i međunarodne pažnje. Pominju se i čuvenoj preporuci Venecijanske komisije, a pamte se i po tome da je tada zvanični Beograd insistirao na to i da zastupnici stava protiv referendumskog pitanja (da li ste za nezavisnost) moraju biti jednako zastupljeni u medijima. Kada je reč o srpskom ustavnom referendumu, blok za bojkot koji čine LDP, GSS, SDU i LSV koji ima nekolicinu poslanika u parlamentu uputio je zahtev predsedniku Skupštine Predragu Markoviću tražeći zastupljenost tokom referendumske kampanje, ali bez odgovora. RIK je, takođe, odbila učešće ovih stranaka.

Izvor