Iako je najaktivniji domaći strip izdavač Veseli četvrtak reputaciju do sada gradio uglavnom na italijanskoj Boneli produkciji i ambicioznom pohodu na kioske i druge oblike ulične prodaje stripa, očigledno je da to nije njihov najdalji domet. Objavljivanjem albuma Barselona u svitanje Veseli četvrtak ulazi u igru na novom terenu ciljajući na publiku koja stripove kupuje u knjižarama, tretira ih kao knjige i generalno svoj ukus doživljava kao prefinjeniji.

Barselona u svitanje je prvo objavljena u nastavcima u Politikinom zabavniku, tako da se ovaj projekat Četvrtka može shvatati kao mali test novog modela poslovanja. No ako je suditi po kvalitetu štampe i opreme, ova firma se drži formule pristupačnosti, ali ne na uštrb osnovnog kvaliteta. Barselona je odštampana na dobrom papiru, sa jasnim kolorom i prošivenim povezom. Ovo je štene koje neće završiti u vreći u mutnom Dunavu.

Alfonso Font je jedan od najpoznatijih španskih strip-crtača ikad i čovek koji je imao uspešnu karijeru i kod kuće i u gostima (Francuska, Britanija). I na našim prostorima je uvek bio rado objavljivan i čitan; setimo se Robinzona Zemlje, Zarobljenika Zvezda i Taksija. No, za razliku od ovih naučnofantastičnih ili avanturističkih stripova, Barselona u svitanje je realistična priča sa jakom političkom pozadinom i neprikrivenom porukom.

Ovaj album, koga je napisao politici i inače skloni Juan Antonio de Blas, govori o tajnom ratu koji su u Španiji tokom dvadesetih godina prošlog veka vodili nemački nacisti i katalonski anarhisti. Protagonisti su istorijske ličnosti – političari, vojnici i novinari, ali koliko su opisani događaji romansirani i doterani verovatno nikada nećemo znati, baš zato što pričamo o stvarima koje su obe strane gledale da drže podalje od očiju javnosti.

Glavni junak, novinar po imenu Huan Kamblor, svakako nije samo nezainteresovani posmatrač. Kao bivši učesnik meksičkih i ruskih (i ukrajinskih) revolucionarnih gibanja i blizak prijatelj Buanaventure Durutija, ključne figure španskog anarhističkog pokreta onog doba, Kamblor je hteo-ne hteo i lično uvučen u slučaj koji na početku deluje kao običan kriminal, da bi se daljim odmotavanjem klupka došlo do zavere nacista da izvrše državni udar u Nemačkoj.

De Blas nastoji da komplikovanu istorijsku priču sa mnoštvom političkih podtema humanizuje kroz lik svog novinara koji je istovremeno i čovek sa savešću, ali i čovek od akcije, no nema sumnje da, njegove erotske avanture na stranu, Kamblor jedva uspeva da dođe do izražaja pored samih događaja koji zauzimaju centar pozornice. Barselona u svitanje je u tom smislu pomalo pamfletski napisana priča koju ipak donekle spasava kriminalistički zaplet i dobro dozirana akcija.

Fontov crtež je veoma funkcionalan, bez ukrašavanja ili preterivanja u drami. Priča koja se priča uostalom i ne bi trpela previše stilizacija ili dekompresije pa je Fontov skoro naturalistički stil veoma primeren. Ipak, oseća se da je broj strana izgleda ipak bio suviše mali da se bilo scenarista, bilo crtač izraze do kraja pa se mogu primetiti prečice u pripovedanju.

Barselona u svitanje je interesantna istorijska epizoda, osvetljena iznutra ovim stripom. Njen osnovni ton je, i pored tmurnih oblaka nad Evropom onog vremena, optimističan i nepokolebljiv. S obzirom na to da smo svi upoznati s krajnjim ishodima ove ideološke drame, čitanje ovog albuma je prijatno podsećanje na veru i posvećenost ljudi koji na kraju nisu pobedili.

Izvor