Pre izvesnog vremena za pomoć nam se obratila Svetlana Cvetić iz Zrenjanina, koja nam je opisala pakao kroz koji prolazi njena porodica. Ovo je njena priča:

Danas u Srbiji prosvetni radnik sa 30 godina radnog staža može da dobije otkaz, a da na njegovu žalbu povodom uručenog rešenja od strane direktora o prestanku radnog odnosa ne želi da reaguje ni Prosvetna inspekcija, ni Ministarstvo rada, ni tužilaštvo, ni Sindikat prostvenih radnika Vojvodine...

Svetlana Cvetić, nastavnica matematike i predsednica školske sindikalne organizacije, članice Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, dobila je 8. februara 2008. godine rešenje o prestanku radnog odnosa u Osnovnoj školi „Branko Radičević“ u Čenti, opština Zrenjanin. Ovo rešenje joj je na hodniku uručila direktorka škole, Vladana Mihajlović.

Direktorka Vladana Mihajlović je godinama zloupotrebljavala službeni položaj čineći fizičku, psihičku i materijalnu štetu zaposlenima. Navodimo najbitnije zloupotrebe službenog položaja od strane direktorke sa kojima su bili suočeni zaposleni u OŠ „Branko Radičević“ u Čenti:

- Jedan od načina za kažnjavanje neposlušnih radnika bilo je sastavljanje rasporeda časova na takav način da radnik provede i po dvanaest sati na radnom mestu, iako tog dana ima samo tri ili četiri časa u nastavi.

- Zaposleni su uslovljavani da na relaciji Zrenjanin – Čenta i Čenta – Zrenjanin putuju isključivo autobusima preduzeća Autobanat. Radnici su bili prinuđeni da i po par sati čekaju autobus propisanog prevoznika, iako je linija frekventna i prometna.

- Direktorka je tražila putne karte da bi se uverila da su radnici koristili Autobanatov prevoz, a u slučaju da su izgubili putnu kartu za taj dan, radniku je plaćana polovina autobuske karte. Ukoliko su želeli da na vreme stignu kući, radnici su bili finasijski oštećeni i morali su da dofinansiraju svoja putovanja.

- Nastavnom osoblju je oduzimana norma časova bez rešenja sa obrazloženjem. Radnici su disciplinski kažnjavani bez osnova, i to samo ako se suprotstave direktorki.

- Direktorka je primoravala radnike da potpisuju ugovore sa lažnim iznosom primljene plate i govorila im da ukoliko odbiju da potpišu neće dobiti platu.

- Direktorka je odbijala da potpiše pojedinačni kolektivni ugovor sa radnicima već je nudila posebne Ugovore o uređivanju međusobnih odgovornosti, prava i obaveza koje je isključivo koristila da bi kažnjavala one radnike koji su bili nepodobni i neposlušni.

- Potraživala je od radnika lične karte i žiro račune koje radnici imaju u pojedinim bankama, iznuđujući svojeručne potpise na praznom papiru, uz pretnje da ako to ne urade neće primiti platu. Radnici su ovakvo kriminalno ponašanje direktorke prijavili nadležnim prosvetnim organima.

- Direktorka je na svoju ruku donosila odluke o oduzimanju razrednog starešinstva, bez saglasnosti nastavničkog veća.

O ovim zloupotrebama od strane direktorke obevešetena je prosvetna inspekcija (opštinska, a zatim pokrajinska, pa republička), kao i Ministarstvo prosvete, Ministarstvo rada zapošljavanja i socijalne politike, ali nikakve mere nisu preduzete. Jedan od inicijatora prijava, kao i javnog prozivanja direktorke putem štampe (Press, Blic, Dnevnik, Večernje Novosti, Politika...) bila je i Svetlana Cvetić, koju je direktorka disciplinski kažnjavala, oduzimala joj razredno starešinstvo i normu časova bez obrazloženja, po pomenutom principu.

Neki od poslednjih sukoba između direktorke i Svetlane Cvetić nastupili su zbog bojkotovanja seminara pod nazivom „Komunikacija i tolerancija“ kao i postavljanja pitanja ko je seminar akreditovao i dozvolio tako sraman program gde su nastavnici sa povezom preko očiju hodali po školi, izgovarali imena egipatskih bogova, izvodili rituale sa tzv. „svetom vodicom“, pravili padobrane za kokošija jaja pa bacali ta ista jaja kroz prozor škole, provlačili se kroz mrežu od kanapa koja je nazivana paukovom mrežom... Normalno je bilo da se radnik zapita koja je svrha takvog programa koji seminar propagira. Produbivši sukobe između direktorke i zaposlene Svetlane Cvetić, seminar je otvorio brojna nedovršena pitanja o svrsi pojedinih aktivnosti nastavnika koje je direktorka podržavala i propagirala.


Ne želeći da odgovara na pitanja i odbijajući da daje bilo kakva objašnjenja, direktorka je izražavala sve veće neprijateljstvo prema Svetlani, koje je kulminiralo činom uručenja otkaza zaposlenoj.

Direktorka u rešenju o prestanku radnog odnosa iznosi lažne navode da je Svetlana 13. juna 2007. upućena na vanredni lekarski pregled u Dom zdravlja u Zrenjaninu, a iz priloženih dokumenata se vidi da to nije istina. Svetlana Cvetić je dostavila lekarsko uverenje urednog nalaza koje je izvadila u Medicini rada u Novom Sadu, ali to lekarsko uverenje direktorka nije prihvatila. Naime, direktorka je insistirala na donošenju lekarskog uverenja isključivo iz Doma zdravlja „Dr Boško Vrebalov“ u Zrenjaninu iako na zahtevu za dostavljanje lekarskog uveranja, radi popunjavanja personalne dokumentacije, nije navedena zdravstvena ustanova u kojoj bi bilo „poželjno“ obaviti lekarski pregled. Svetlana Cvetić je predala lekarsko uverenje prilikom zapošljavanja, jer se zaposlila putem konkursa, a ne sporazumnim prelaskom iz jedne škole u drugu. Takođe, Svetlana osnovano sumnja da je direktorka namerno uklonila njeno lekarsko uverenje iz personalne dokumentacije, kako bi mogla da sprovede svoje namere i otpusti je. Naime, još je šestoro radnika, pored Svetlane, trebalo da dostavi lekarsko uverenje radi popunjavanja personalne dokumentacije. Trošak za obavljen lekarski pregled snosio je sam radnik, a ne školska ustanova. Radnik je sam mogao da odabere zdravstvenu ustanovu u kojoj će obaviti pregled. Direktorka je prihvatala lekarska uverenja koja su radnici donosili iz drugih škola u kojima su bili zaposleni, ali nije želela da prihvati Svetlanino lekarsko uverenje iz Novog Sada. Mesecima je insistirala da Svetlana donese lekarsko uverenje iz navedene zdravstvene ustanove u Zrenjaninu.

Novembra meseca 2007, direktorka je čak uplatila Svetlani lekarski pregled u Domu zdravlja „Dr Boško Vrebalov“ u Zrenjaninu. Ovo je učinila isključivo zbog toga što u toj ustanovi rade lekari koji u dosluhu sa direktorima pojedinih škola proglašavaju „neposlušne“ radnike radno nesposobnim, za šta postoje i dokazi. Svesna da direkorka namerava da nađe bilo kakav izgovor za davanje otkaza, Svetlana je potražila savet od pravnika i predsednika Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, Miodraga Protića. Postupajući u skladu sa dobijenim savetom, ona je odbila da se podvrgne lekarskom pregledu u Domu zdravlja „Dr Boško Vrebalov“ u Zrenjaninu, jer je dana 22. juna 2007. na vreme predala lekarsko uverenje urednog nalaza koje je tadašnji pravnik škole primio i potpisao, za šta postoji i dokaz.

Na kraju, 8. februara 2008, između dva školska časa, direktorka je na hodniku škole Svetlani uručila rešenje prestanku radnog odnosa.


Nakon izostanka reakcija Ministarstva prosvete i Ministarstva rada, Svetlana je odlučila da pokrene sudski proces protiv škole i direktorke, a vođenje procesa poverila je advokatu Miloradu Mićeviću iz Zrenjanina. Ovaj advokat je propustio rok podnošenja tužbe (petnaest dana od uručenja otkaza) i godinu dana lagao Svetlanu da je radni spor u toku i da će presuda biti doneta u njenu korist. U međuvremenu, Svetlana je saznala da je advokat izgubio spor zbog nepodnošenja tužbe na vreme i na sve načine je pokušavala da od advokata dobije dukumenta da bi se proverila da li je to istina. Nakon brojnih insistiranja i obraćanja pisanim putem, advokat Mićović Milorad je rekao Svetlani da je slučaj izgubljen i da „sada radi šta god hoće“.

Svetlana podnosi krivičnu prijavu protiv advokata i škole zbog zloupotrebe položaja i moguće saradnje i dogovora direktorke škole i advokata. Prijavu podnosi Osnovnom i Višem tužilaštvu u Zrenjaninu gde dobija odgovor da je njena prijava neosnovana iako je nudila i dokaze i svedoke, ali je tužilaštvo više puta odbijalo saradnju i odgovore slalo bez obrazloženja. Slična situacija se dogodila i sa Apelacionim sudom u Novom Sadu.

Kriminalno ponašanje advokata Milorada Mićovića prijavljeno je Advokatskoj komori Vojvodine decembra 2009, ali do danas Svetlana Cvetić nije dobila nikakav odgovor, iako im se obraćala u više navrata. Nakon toga, obratila se i Advokatskoj komori Srbije koja je u više navrata uputila dopis AKV-u da odgovori Svetlani Cvetić povodom prijave podnete protiv advokata.


Svetlanin suprug Miladin ostao je bez posla nekoliko godina ranije, a kada je i ona dobila otkaz, egzistencija cele porodice dovedena je u pitanje. Svetlana i Miladin Cvetić bili su primorani da se bore za golo preživljavanje.

Miladin počinje da taksira na ralaciji Novi Sad – Zrenjanin, kao neregistrovani taksista. Grupa lokalnih kriminalaca počinje da mu iznuđuje reket u visini od 100 do 500 evra mesečno. U međuvremenu, usled međusobnih sukoba, ova grupa reketaša podelila se na dve grupe, pri čemu jedna grupa počinje da spaljuje vozila onih vozača koji plaćaju reket drugoj grupi. Dana 15. septembra 2009. godine, spaljen je automobil porodice Cvetić, njihov poslednji izvor prihoda. To je bila kulminacija, nakon godine i po dana tokom kojih su Cvetići bili izloženi pretnjama, ucenama i torturi od strane lokalnih kriminalca.

Nakon što im je automobil spaljen, odlučili su da ceo slučaj prijave policiji koja je došla da obavi uviđaj. Međutim, do danas nisu dobili nikakvu povratnu informaciju od načelnika Policijske uprave Zrenjanin, Bojana Markovića, inspektora Nenada Kerleta i požarnog inspektora Nenada Marjanskog kojima su se obraćali u više navrata. Porodica Cvetić prijavila je pretnje, fizički napad, reketiranje i paljevinu. Nakon toga, obraćaju se i republičkom MUP-u, kome se žale i prijavljuju policijske inspektore koji su bili zaduženi za slučaj kao i načelnika PU Zrenjanin, ali od šefa Biroa, Svetlane Tratar, dobijaju odgovor da je njihova prijava neosnovana.



U svetlu iznetih podataka i informacija koje smo dobili od porodice Cvetić, a koje su dodatno poduprte dokumentacijom koja je dostupna od naše organizacije na zahtev, zahtevamo da se Svetlana Cvetić vrati na posao, da joj se isplate zaostale plate i da joj poveže radni staž, kao i da odgovorni za sistemsko zlostavljanje porodice Cvetić snose posledice.

Pozivamo sve koji žele da pomognu u borbi za vraćanje Svetlane Cvetić na posao, da stupe u kontakt sa nama. Takođe, pozivamo da nam se jave i oni koji imaju slične probleme kao Svetlana, kako bismo pokušali da se zajedničkim snagama izborimo za pravdu.


Generalni sekretarijat Sindikalne konfederacije „Anarhosindikalistička inicijativa“,
Sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica

kontakt:
063/116-5551
www.inicijativa.org
info@inicijativa.org
ASI, Fah 6, 11077 Beograd