Zakon kaže - "Nolit" može da kupi mesar. Na primer, "Matijević". Može i neki jači seksi-šop, recimo, da otvori svoj lanac i da prodaje atraktivnu robu uz knjige. Može bilo ko da kupi ovu izdavačku kuću. Ako, ima pare.

- Prodavaću neobrijane papke - kaže radnica u knjižari "Nolit", koja nije želela da se predstavi. - Mesarski mantil posle trideset i pet godina druženja sa knjigom. Ko će da me pita da li hoću da kasapim šniclu. A samo mi je nekoliko godina ostalo do penzije.

Kakav kraj, dodaje ona, pa onda bezrazložno počinje da se osmehuje.
A zakon joj oštri sataru iznad glave, dok se gorko smeje nad kompletom Danila Kiša koji slaže na policu. Pa se, baš, uhvatila za delo "Grobnica za Borisa Davidoviča". Popisuje ga.

A zakon joj opet za leđima, pa još kaže, novi vlasnik ne mora da investira u socijalu. Može da otpušta kako hoće. Ne mora ni da nastavi sa izdavaštvom. Može švargla, može i šnicla.

- Francuska obrada bez kostiju, eto, to će biti "Nolit" - uključuje Dragan Stojić, jedan od stalnih čitalaca koji se našao u knjižari.
Čuo i on da je renomirani mesar "Matijević" dao ponudu za kupovinu akcija, i još posle silnih kritika obećao da će nastaviti da pomaže kulturi i izdavaštvu.

- Butkice, butkice - nastavlja Stojić, čitalac, sada bezvoljnog lica. - Tranzicija, butkice, sine, i to neobrijane. Obećanja, gluposti, tranzicija, malo od vrata...

Onda računa. I još tvrdi, ako zakon dozvoljava, onda, hajde, da svede na isto. Roba je roba.
- Tri kile butkica dođe tačno kao tri toma Dostojevskog - počinje matematički i, već, pomalo ogorčeno se zahuktava. - Možda će da uvede ono "ako kupiš deset kila mesa dobiješ "Istoriju Srba" za džaba. Ili, kupiš Cvajga ili Harvuda i dobiješ svinjska leđa. Dobra su za roštilj. Pa, roba je roba, tako kaže država.

Ispred jedne knjižare juče veliki novinski tekst. Zalepljen na izlogu, bode oči prolaznicima. Naslov je: "U 'Nolit' po stočnu hranu".
- Pa, javio se i Veterinarski zavod pored "Delte", e, onda ćemo da delimo uz Hesea i Tomasa Mana i koncentrat za tovne piliće, pa tako redom - zaključuje bibliotekarka i podvlači. - Ej, pa mogu onda i pisci izdavačkih kuća do dobijaju polutke i kobasice umesto honorara. Daš lektoru podsrek za rad, recimo, po jednoj strani ide jedna viršla.
A knjižara "Pavle Bihalji", koja gleda na Beograđanku, na uglu Kralja Milana sa Rasavskom, najposećenija je. Iako pomalo mračna i staromodna. Za jedan čas, ušlo je unutra bar stotinu zaljubljenika u knjigu. I u knjižaru, na Terazijama broj 13, juče je za taj isti sat ušlo još više vernih čitalaca. Prepuno je bilo.

- Nismo propali - kažu radnice. - To što ne izgledamo kao IPS ili "Mamut" nije razlog da postanemo mesari. Pa, znate li vi da su mnoga izdanja "Nolita" i danas jedinstvena. Pa, nema niko Harvuda, ni takvog Džojsa, recimo "Izgnanike", pa još stotinu izdanja...
Mnogim radnicima dosta toga je jasno. Pre njih, "Jogoslovenska knjiga" imala je svoju agoniju.

- Imamo desetinu knjižara u "krugu dvojke", a cena iznajmljivanja može da bude i 50 evra po kvadratu - kaže nam Slobodanka Tomić, samo jedna od ogorčenih radnica u knjižari u Ulici kralja Milana. - A da ne pričamo o vrednosti lokala! Idite u Palatu Albanija, u onu parfimeriju, pa pitajte njih.

Za parfimeriju, gde je nekad bila "Jugoslovenska knjiga", neki su spremni da daju i 20.000 evra za mesečni zakup.
Radnica, ima oko dvadeset i pet, ne zna gde je preseljen bivši izdavač.
- Preko puta, valjda, na spratu, a to su oni sa onim knjigama što su bili ovde pre nas - odgovara nezainteresovano.
Za pet godina možda će tako neko govoriti i o "Nolitu"...

Vlasnik preduzeća za proizvodnju i promet Petar Matijević rekao je da nema nameru da promeni delatnost "Nolita" ako postane vlasnik.
- Tržište kapitala u našim uslovima je surovo - rekao je Matijević, posle kritika raznih udruženja knjižara kao i zaposlenih u "Nolitu".

- Zaštitite izdavače - poručila je juče Milijana Jelovac, predsednik Upravnog odbora "Nolita" i nastavila da priča za "Novosti". - Poziv za javno preuzimanje nalaže da može da nas kupi svako ko ima novac. Knjigu bi trebalo Srbija da štiti, da ne može da nas kupi mesar ili neko ko nema veze sa kulturom.


Nove informacije:

U Komisiji za hartije od vrednosti otvorene su konačne ponude ponuđača za kupovinu preduzeća „Nolit“. Veterinarski zavod „Zemun“ dao je najveću ponudu, odnosno čak 19.022 dinara po akciji, a za minimalno 51 odsto akcija.

Veterinarski zavod „Zemun“ obavezuje se da će vršiti unapređivanje i proširivanje postojeće delatnosti kroz brojne razvojne projekte. Svojom ponudom akcionarima obavezao se da neće otpuštati radnike, da neće likvidirati preduzeće, niti da će menjati postojeću delatnost.

Kompanija „Zekstra“, koja je većinski vlasnik Veterinarskog zavoda „Zemun“, takođe je i većinski vlasnik preduzeća „Šumadija“ iz Beograda koje se bavi trgovinom kancelarijskom opremom, materijalom i papirom.