Protesti protiv CPE, spornog zakona o zapošljavanju mlađih od 26 godina, ulaze u treći mesec. Započeli su ga studenti u Renu, da bi se proširio na skoro sve univerzitete, preko 60 od 84 koliko ih je u Francuskoj, a potom zahvatio srednjoškolce i na kraju zaposlene u privatnom i javnom servisu. Dva utorka zaredom, 28. marta i 4. aprila, između milion i preko tri miliona, u zavisnosti od izvora, protestuje protiv zakona.

Sve se češće čuje da je zakon CPE "samo poslednja kap koja je prepunila čašu". Neposredno pred izbijanje protesta, kada je CPE ponuđen Skupštini na usvajanje, u intervjuu nedeljniku "Nuvel observater" (26. januara), predsednik Vlade Dominik D’Vilpen priznaje: "Francuska ima najnižu stopu rasta privrednih aktivnosti među velikim razvijenim državama", i malo dalje: "Nezaposlenost mladih u Nemačkoj je 11 odsto, prema 23 u Francuskoj". I umesto da se ekonomskim, poreskim merama podstiče rast privrednih aktivnosti nude se pogodnosti poslodavcima, proizašle iz nezaposlenosti, naročito mladih. Zaista onim koji tek započinju sa radnim vekom, ne samo u Francuskoj, sve više i sve češće se nude samo privremena zaposlenja. Pod eufemizmom o "pokretljivosti zaposlenih", o američkom uspešnom modelu, sve više se zagovaraju privremena zaposlenja. Čak i u administraciji EU, kao i na poslovima oko nje, sve je više privremeno zaposlenih.

U Francuskoj pre spornog CPE zakona, koji se odnosi na sva preduzeća, donet je letos uredbom zakon CNE, skoro identičan sa CPE, koji se ticao zaposlenih u firmama sa manje od 20 radnika. Treba reći da ta mala preduzeća upošljavaju preko 28 odsto svih zaposlenih u Francuskoj. Pored ta dva zakona postoji odranije i CDD zakon, o zaposlenju na određeno vreme za sve starosne strukture. Međutim, 70 odsto zaposlenih po tom ugovoru o radu na određeno vreme su mladi, a čak polovina od njih ima posao samo na mesec dana. Najzad, vlada je već najavila da priprema zakonske izmene koje bi omogućile poslodavcima da otpuste zaposlene i pod stalnim ugovorom "preventivno kako ne bi dovele preduzeće u ekonomske teškoće", umesto sadašnjih propisa po kojima se mogu otpustiti stalno zaposleni "samo kad je firma već u finansijskim problemima". Sindikati i javnost Francuske je zabrinuta jer u tim merama nazire želju vlade i njenog predsednika da ukine, ili bar svede na najmanju moguću meru opšti zakon o radu, koji sadrži u sebi sveobuhvatnu zaštitu radničkih prava.

U uvodniku Monda od 1. aprila, koji potpisuje prvi čovek ovog dnevnog lista, Žan-Mari Kolombani, čitamo da će se nadmetanje na izborima za predsednika Francuske 2007. voditi "oko nesigurnosti" zaposlenja, da bi na kraju zaključio: "To može da bude dar neba za levicu koja će početi da razmišlja."

Posle pada Berlinskog zida, na vlast u mnogim zemljama starog kontinenta dolazi desnica. Poslodavci iz redova krupnog kapitala, ali i mnogi političari protumačili su da je slom realnog socijalizma pobeda desnice nad levicom, previđajući da na Zidu snage nisu odmeravale levice i desnice, već demokratije i slobode, na jednoj strani, i diktature, tiranije i gušenja sloboda i ljudskih prava na drugoj. Padom Zida pobedila je demokratija, a u njoj su građani slobodni da odluče da li žele da koračaju levo ili desno. Francusko društvo utemeljeno na Revoluciji 1789. teško ume/hoće da drži desni korak. Francuska je imala desnicu na vlasti, ali nikad zadugo. Naučila je i da se buni, i čini to lako. Bunila se i 1968, 1984, 1986, 1994. Zbog protesta ‘68. minimalna zarada je povećana za 30 odsto, a radna nedelja je skraćena na 40 časova.

Posle dva meseca protesta postavlja se pitanje šta dalje? Vlada i predsednik države Žak Širak, prihvatili su, idući po žici prava, da "suspenduju" CPE, dok pregovori o njegovom poboljšanju traju, i to upravo u trenuku kada je objavljen u Službenim novinama. U sredu po podne započeli su pregovori na kojima učestvuju sve sindikalne organizacije, kao i Unija studenata i Konfederacija studenata i srednjoškolaca. Osećajući da je pobeda nadohvat ruke, sindikati zahtevaju kao prvi korak "ukidanje zakona CPE u Skupštini". Sa svoje strane šef poslaničke grupe UMP stranke koja ima solidnu većinu u Skupštini javno poručuje u ime vladinog pregovaračkog tima: "Sve može da bude predmet rasprave... Želimo da okrenemo stranu... Nema vremenskog ograničenja za razgovor", naglašavajući da ni razgovori sa njima ni "suspenzija" zakona nije vremenski ograničena.

Kako bi osigurali pobedu sindikati, studenti srednjoškolci nastavljaju sa pritiscima. Posle uspelih protestnih okupljanja širom zemlje 4. aprila, sutradan, kada su pregovori započeli blokirani su ekonomski centri mnogih gradova. U Nantu je 600 građana blokiralo grosističku pijacu koja snabdeva čitavu regiju, jer na njoj veliki deo zaposlenih nema nikakvu sigurnost zaposlenja; u Tuluzu je blokirana centralna pošta i distribucija pošte; u Šamberiu železnički saobraćaj. Čak je i rečni saobraćaj bio zaustavljen zauzimanjem prevodnice. Blokade su i u Nici, Renu, gde je saobraćaj stao, dok su pojedinci ostavljali svoja vozila na kolovozu. Centar Poatjea je opet kao pre neki dan paralisan - kordon policije naspram kordona demonstranata. Mladi su provalili u prostorije sedišta UMP, u studentskom Monpeljeu, i nameštaj i drugi zatečen materjal je leteo kroz prozor. Blokade i protesti se nastavljaju. U četvrtak, kada se završava pisanje ovog izveštaja blokirana je fabrika aviona Er-basa, ponos francuske avioindustrije u okolini Tuluza.

Ipak, reklo bi se, razgovor suprotstavljenih strana zamenjuje proteste. U ponedeljak 10. aprila sindikati, studenti i srednjoškolci će odlučivati o narednim generalnim protestima i/ili generalnom štrajku u celoj Francuskoj, ukoliko nema suštinskog napretka u pregovorima. Svih 12 sindikata i udruženja učenika zahtevaju da "CPE bude povučen najkasnije do 17. aprila". Predsednica Unije poslodavaca MEDEF, Lorans Pariso upozorava da će se obustave rada značajno odraziti na proizvodnju u 2006.

Broj građana koji podržavaju predsednika Vlade D’Vilpena drastično opada. Za nekoliko dana je izgubio 14 poena, tako da je danas samo 28 odsto uz njega. Oseća se da se i njegova stranka sve više i više udaljava od njega, plašeći se da on ne povuče sa sobom i stranku u ponor. Čuje se iz UMP-a da je D’Vilpen u "šoku", a poslanik UMP-a, Erik Vert Mondu izjavljuje "D’Vilpenu je odzvonilo, mada Sarkoziu još nije svanulo", želeći da ukaže na njihov lični sukob, ko će biti stranački kandidat na izborima za predsednika države, predsednik stranke Sarkozi ili Vlade D’Vilpen. Lični sukob, jer su njih dvojica na istim desnim pozicijama; čak je verovatno Sarkozi još više na desno, jer se u stranci procenjuje da bi on mogao da privuče najviše glasova ekstremne desnice (lepenovaca) u drugom krugu predsedničkih izbora. Dnevne novine Parizijen u broju od srede pitaju se: "Čemu služi D’Vilpen?" Istog dana opozicioni poslanici u Skupštini pitaju ga šta radi u Vladi, dobacujući mu: "Vi ne upravljate više, samo naizgled ste na vlasti, ali je više ne vršite"; tokom skupštinskog zasedanja predsednik Vlade im odgovara: "Znaću da povučem konsekvence u danima koji dolaze." Prema ispitivanjima javnog mnenja, 45 odsto građana zahteva njegovu ostavku! D’Vilpen drži u četvrtak, odranije zakazanu mesečnu konferenciju za novinare, na kojoj ne daje ostavku već ponavlja stare izjave o otvorenosti za dijalog, o "služenju Francuskoj"... Televizijski kanal TF2, javni servis, sa konferencije za štampu javlja: "Cilj predsednika vlade je da pokaže da nije van igre kako tvrde mediji i opozicija." Ipak izgleda da je došlo vreme da štampani mediji osvanu sa naslovima: "Zbogom, D’Vilpenu". Ko god ga zamenio, neće imati nimalo lak posao.

Ima i zabrinutih glasova iz redova studenata, srednjoškolaca i nastavnog osoblja, uznemirenih, zato što su neki univerziteti bez nastave već osam nedelja. Većina univerziteta je glasanjem studenata odlučila da ostanu zatvoreni još nedelju dana, dok Vlada ne povuče zakon, mada ima univerziteta, poput Liona II, koji je odlučio da započne sa radom.

Za sada u ovoj utakmici svi gube, i Vlada, većinska stranka UMP i predsednik Širak, i na drugoj strani studenti i srednjoškolci. Da bi se smirile strasti, neophodno je povući zakon i po svemu sudeći, ako ne da ostavku, smeniti predsednika Vlade, koji je tako "uporno", "tvrdoglavo" branio zakon koji se ne može odbraniti.

Opozicija sa (parlamentarne - prim. ASI) levice se udružuje, kao što je već Danas pisao. Jedanaest stranaka: Socijalistička (PS), Zeleni, Komunistička (PCF), levi radikali (PRG), Liga revolucionarnih komunista (LCR) i druge manje leve grupacije većaju o zajedničkim koracima, mada su samo do pre nekoliko meseci i sami socijalisti bili podeljeni oko šest-sedam lidera stranke. Ostaje da se vidi koliko će ta leva sloga trajati? Generalni sekretar PS, Fransoa Oland u Skupštini poručuje: "Nema izlaska iz krize bez povlačenja zakona", a PS je već najavio svoj predlog zakona o zaposlenju mladih koji će dovesti u pitanje i letošnji CNE (koji se odnosi na preduzeće sa manje od 20 zaposlenih). Za sada se zna samo prvi član predloga: "CPE se ukida"!

Izvor