Na izborima u Srbiji u ovom trenutku glasalo bi samo 2,3 miliona građana ili 41 odsto od ukupno 6,5 miliona onih koji mogu da biraju.

Malo je verovatno da se broj izbornih učesnika završi na cifri od 2,3 miliona. Stoga je ključno pitanje kako će se ponašati preostali deo birača koji sada kažu da su neodlučni ili da neće izaći na izbore. Prema istraživanju CeSID, među onima koji nisu sigurni da li će uopšte izaći na izbore, oko 40 odsto njih - 800.000 birača ipak iskazuje neki pozitivan odnos prema strankama. Po potencijalima koji leže u ovoj grupi, najviše glasova bi mogli da osvoje DS, a potom i DSS i SRS. U odnosu na ranija istraživanja, primetan je porast ispitanika koji su rekli da im je NS bliska stranka. Tako, od 2,3 verovatnih, dolazimo do cifre od oko 3,1 milion onih za koje možemo reći, sa manjom ili većom izvesnošću, kako će se ponašati na narednim izborima. Interesantno je i to da oko 60 odsto ispitanika koji su neodlučni kažu da im nijedna partija uopšte nije bliska, što je oko 1.200.000 birača.

Zbog manjeg broja građana koji izlaze na izbore ne gube sve stranke svoje pristalice ravnomerno - „demokratski blok“ je znatno nesigurniji, dok SRS i SPS imaju standardno verne pristalice i mogu da računaju na više od 85 odsto svojih glasača. Najviše gube DS i DSS. Demokrate su za godinu dana izgubile oko 170.000 pristalica, dok je kod DSS broj izborno orijentisanih smanjen za oko 110.000. birača. Rekorder je PSS, jer je zabeležen podatak da bi tek nešto više od 40.000 građana glasalo za ovu opciju, dok je na to u aprilu prošle godine bilo spremno oko 170.000 birača.

Istraživanja izbornog ponašanja plene pažnju javnosti iz barem dva razloga. Jedan od njih se odnosi na vezu koja postoji između izbornog ponašanja, stranaka i vlasti, dok se drugi razlog nalazi u pokušaju odgovora na večitu ljudsku potrebu za predviđanjem budućih dešavanja. Pokušaj da se predvidi izborno ponašanje birača ne spada u domen gledanja u kristalnu kuglu, već predstavlja niz istraživačkih koraka koji se sprovode u cilju razumevanja i predviđanja ponašanja birača. Treba imati na umu da ove projekcije nemaju snagu zakona prirodnih nauka - govorimo samo o verovatnom ponašanju birača, gde stepen verovatnoće može biti manji ili veći. Stoga je ovo pokušaj da utvrdimo kako će se 6,5 miliona birača u Srbiji najverovatnije ponašati u sledećem izbornom procesu, odnosno kako će oni najverovatnije glasati.

Izvor