ŠTA JE I KAKO FUNKCIONIŠE

SINDIKALNA KONFEDERACIJA „ANARHO-SINDIKALISTIČKA INICIJATIVA“

SEKCIJA MEĐUNARODNOG UDRUŽENJA RADNIKA I RADNICA

SADRŽAJ

PROGRAMSKA DEKLERACIJA SINDIKALNE KONFEDERACIJE «ANARHO-SINDIKALISTIČKA INICIJATIVA»

OSNOVE ANARHO-SINDIKALIZMA

• Šta je anarho-sindikalizam?
• Kako se anarho-sindikati razlikuju od birokratskih sindikata?
• Struktura anarho-sindikata
• Funkcionisanje anarho-sindikata
• Tehnike borbe
• Pravni aspekti borbe
• Sprečavanje nastajanja birokratije u sindikatu

ASI NA RADNOM MESTU

• Preduzetni sindikat
• Svakodnevne aktivnosti anarho-sindikata

ASI-JEVI PRINCIPI

• Priključivanje
• Principi anarho-sindikalizma
• Direktna akcija: taktika anarho-sindikalizma
• Krajnji cilj anarho-sindikalizma
• Anarhizam i anarho-sindikalizam

STATUT SINDIKALNE KONFEDERACIJE «ANARHO-SINDIKALISTIČKA INICIJATIVA»

PROGRAMSKA DEKLERACIJA

SINDIKALNE KONFEDERACIJE «ANARHO-SINDIKALISTIČKA INICIJATIVA»

Sindikalna konfederacija Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) je propagandno/borbena anarhistička revolucionarna sindikalna organizacija.

ASI se bori za društvo koje će biti bazirano na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti, solidarnosti i međusobnoj pomoći; lišeno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti čoveka nad čovekom. Smatramo da je za ostvarivanje naših ideja neophodno raskrstiti sa svim oblicima autoritarnog načina organizovanja. Zbog toga se organizujemo, na našim radnim mestima, u obrazovnim ustanovama, i uopšte svim mestima na kojima smo poniženi i eksploatisani, na principima nehijerarhijske direktne demokratije.

Svet je podeljen na dve klase: klasu eksploatatora i klasu eksploatisanih, stoga su za nas neprijatelji slobode sve strukture, organizacije ili pojedinci koji pokušavaju da održe ili pogoršaju takvo stanje. Boreći se za besklasno društvo borimo se protiv države – strukture čija je jedina svrha obezbeđivanje i zaštita interesa vladajuće klase, i kapitalističkih odnosa u društvu – odnosa u kojima kapitalista živi od viška vrednosti, tj. neplaćenog rada radnika i radnica. Svakako, našu borbu čini i borba protiv svih negativnih proizvoda takvog društva: svake vrste nacionalizma i diskriminacije.

Jasno nam je da je ispunjenje naših konačnih zahteva /oslobođenje radničke klase i svih individua koje je čine, ukidanje države i kapitalističkog sistema/ potpuno suprotno interesima politikanata i gazda, stoga smo, pored svakodnevnih borbi na radnom mestu za poboljšanje uslova rada, svesni nužnosti radikalnog raskida sa ovakvim društvom i njegove revolucionarne promene.

OSNOVE ANARHO-SINDIKALIZMA

Šta je anarho-sindikalizam?

Anarho-sindikalizam je revolucionarni radnički pokret, baziran na određenom skupu ideja i principa, koji se pojavio krajem XIX veka. Osnovne težnje koje ga odlikuju su:

• Organizovanje nas, što zaposlenih, što nezaposlenih, radnika i radnica, čitavog sveta, sa ciljem odbrane naših trenutnih interesa i namerom borbe za poboljšanja uslova našeg života. U tu svrhu formiramo sindikate.

• Stvaranje struktura u kojima ne postoje ni vođe ni neprikosnovene pozicije moći.

• Želja za radikalnom transformacijom društva, promenom, koju ćemo postići socijalnom revolucijom. Bez cilja transformacije društva, iz pakla u kome trenutno živimo, u društvo slobode i ravnopravnosti, anarho-sindikalizam ne postoji.

Kako se anarho-sindikati razlikuju od birokratskih sindikata?

Anarho-sindikalizam smatra da je uzrok društvene nepravde i nejednakosti odnos moći, postojanje autoriteta, koji manjini daje mogućnost da upravlja, oduzimajući društvu proizvode društvenog rada i čuvajući svoje privilegije uz pomoć sile. Za to vreme potlačena većina nema više nego što joj je potrebno da preživi (vrlo često ni toliko), dok život provodi podvrgnuta nasilju manjine. Sledstveno, anarho-sindikalizam sa ciljem ukidanja nepravde, odbija princip autoriteta, donošenje odluka od strane elita i vrhunsko iskazivanje moći – državu.

Nasuprot hijerarhijskim organizacijama i autoritetu države-kapitala i njihovih čuvara, vojske i policije, anarho-sindikalizam formira svoje nehijerarhijske, direktno-demokratske organizacije. U njima sve odluke donosi samo članstvo, u njima ne postoji vođstvo, nema represije i postoji potpuna sloboda i ravnopravnost u razmeni ideja, mišljenja i inicijativa.


Struktura anarho-sindikata

ASI je konfederacija okružnih sindikalnih konfederacija. Okružne konfederacije se sastoje od, konfederalno povezanih, lokalnih i sreskih grupa ASI-ja u jednom okrugu. Sreska grupa se formira, u slučaju postojanja zainteresovanih, u nekoliko manjih mesta (sela) u kojima nije moguće stvoriti sindikate ili lokalne grupe. Lokalne grupe ASI-ja formiraju konfederalno povezani profesionalni sindikati u jednom mestu. Profesionalni sindikati se sastoje od konfederalno povezanih preduzetnih sindikata iste profesije i/ili organizacija iz stava 4. člana 10. Statuta ASI-ja. Preduzetni sindikati su sindikati koje članovi i članice obrazuju na radnom mestu, i u koje su uključeni svi zaposleni, bez obzira na svoju struku. Na taj način se borimo protiv podela unutar radničke klase, koje jedino gazdama idu na ruku.

Preduzetni sindikat, kao osnovna ćelija ASI-ja, donosi odluke na sastanku članstva sindikata. Sastanci članstva i plenarni sastanci i kongresi delegata određenih sindikalnih celina (preduzetnih ili profesionalnih sindikata, sreskih, lokalnih ili okružnih grupa ili konfederacija) su jedina tela sa ovlašćenjem da odlučuju u ASI-ju. Ne postoji mogućnost da oni budu zamenjeni komisijama, delegacijama bez imperativnog mandata i tome sl.

Jedan broj birokratskih sindikata takođe tvrdi da se njihove odluke donose na sastancima članstva. No, između njih i nas postoji ogromna razlika. Kod njih se sastanak ponekad zaista smatra telom sa najvećom moći odlučivanja, no oni svoje sastanke održavaju jednom godišnje (često čak ni toliko često). Na tim i takvim sastancima se imenuje upravni odbor, predsedništvo ili neko treće telo sa pravom odlučivanja između sastanaka, na taj način prenoseći svu praktičnu moć odlučivanja na ta tela.

U anarho-sindikatima, u preduzetnim sindikatima ASI-ja, sastanci članstva su jedina mesta na kojima se donose odluke. Ne postoje predsednici, rukovodioci, birokrate, upravni odbori ili neka druga tela ili pojedinci koji imaju prava donošenja odluka između sastanka sindikata.

Svaki put kada se održava sastanak bitno je da se vodi zapisnik onoga što je na sastanku rečeno, mišljenja koja su iznesena i onoga što je odlučeno. Pišući zapisnike zapisujemo našu istoriju.


Funkcionisanje anarho-sindikata

Sindikati u ASI-ju se bave svime što se tiče zaštite članstva i to ostvaruju uz pomoć svih sredstava – ljudskih, tehničkih, ekonomskih i pravnih. Oni planiraju akcije protiv gazda, analiziraju uslove rada, podnose žalbe povodom loših zdravstvenih i drugih loših uslova rada, prikupljaju sve informacije u vezi funkcionisanja svog preduzeća (zalihe, nabavljače, profit, druge firme sa kojima se sarađuje, ugovori, radna politika itd.) Ovo je bitno iz dva razloga – prvo da nas kapitalisti ne bi iznenadili i drugo, za eventualno preuzimanje preduzeća od strane sindikata. Sindikati imaju mogućnost da izvode štrajkove, da pomažu prilikom kontakata sa vlastima i da pregovaraju u ime članstva. Oni organizuju kurseve, unutar sindikalno obrazovanje i konferencije. Oni obezbeđuju pravnu zaštitu radnika i uhapšenih članova. Sindikat je škola života. Kroz njega moramo sagledati napade na druge kao napade na nas, razvijati duboke diskusije, debate, moramo postati obučeni da radimo više poslova, da naučimo da preuzmemo inicijativu. Snaga ili slabost sindikata pre svega zavisi od broja i aktivnosti članstva.


Tehnike borbe

Prvu stvar koju članstvo anarho-sindikata treba da uradi je da proceni snagu kojom raspolaže i da nastavi sa planiranjem i sprovođenjem u delo aktivnosti koje mogu biti obavljenje. Ostvarujući moguće, približićemo se ostvarivanju „nemogućeg“. Ovo je bitno zbog toga što neaktivnost i neuspeh uvek vode ka demoralizaciji.

Sindikat raste onda kada svi članovi pokušavaju da u rad sindikata uključe što veći broj novih ljudi. Ono što je nesumnjivo je da anarho-sindikati rastu tamo gde postoje problemi i konflikti sa gazdama. Stoga je dužnost članova sindikata da prepoznaju probleme, da ukazuju na njih i podstiču kolege na borbu koja za cilj ima pobošanje uslova života i rada.


Pravni aspekti borbe

ASI nema zvanične pravne zastupnike, da ne bismo došli u situaciju da nam organizaciju vode advokati. Postoji dovoljan broj članova i članica koji/e su upoznati/e sa pravom ili su ga studirali/e. U slučaju dvoumljenja ASI će angažovati pravnike sa kojima ima kontakte. Bitno je upoznavati se sa važećim zakonima putem službenih glasnika i ostalih sredstava upoznavanja javnosti sa pravnom regulativom.

U ovom svetu nepravičnih i neprijateljskih zakona, moramo braniti svoja prava i što ih bolje poznajemo, to ćemo ih bolje braniti. Što bolje poznajemo zakone, to manje imamo potrebu za profesionalnim pravnicima. Potreba za pravnom zaštitom će opadati sa rastom sindikata.

Želimo da naglasimo da je svrha svih zakona o radu da obezbede opstajanje kapitalističkog sistema – sistema u kome gazde žive od opljačkanog rada svojih radnica i radnika. To nikada ne treba zaboraviti. Cilj svakog zakona o radu je, u više ili manje maskiranoj formi, očuvanje privilegija vladajuće klase, nesmetane pljačke radništva i onemogućavanje direktne konfrontacije radničke klase sa buržoaskim parazitima. Država uvek stvara pravila igre koja su u korist gazda i stoga je pravni sistem:

• Skup! Da bi se funkcionisalo unutar njega treba plaćati ogromne svote novca pravnim zastupnicima. Da bi advokat samo otvorio usta, potrebno ga je podmazati sa najmanje nekoliko stotina evra. Mnogo više je potrebno platiti ukoliko se želi da on na sebe preuzme vođenje određenog slučaja.

• Nerazumljiv! U njemu se koristi jezik koji nije lako razumljiv većini stanovništva. Ovo se radi sa ciljem kreteniziranja radništva. Budući da znati stvar znači shvatati je, a ukazati na moć znači kontrolisati je, što ni na koji način nije u interesu vladajuće klase koja želi da nameće svoju volju bez ičije saglasnosti.

• Spor! Produžava u nedogled sporove koji bi se mogli vrlo brzo rešiti u direktnim pregovorima.

• Suprotstavljen ljudskom dostojanstvu! Budući da suprotstavljene strane tretira kao posvađanu decu koja nisu u stanju da sama reše svoje probleme.

• Kompleksan! Zahteva veliku veštinu da bi se manevrisalo unutar njega. Mnoge odredbe zakona su kontradiktorne, sa zamkama, bez trunke jasnosti i razuma u sebi.

Oslanjanje na tužbu je biranje puta koji najčešće ide na ruku gazdi, u tolikoj meri, da čak i ukoliko sud stane na stranu sindikata i donese odluku na štetu kapitaliste, sve što dobijamo je ono što je već naše, a time se potkrepljuje laž da uprkos manama sistema, koji je spor, birokratizovan, skup, ubitačan, pokvaren, potkupljiv i neshvatljiv, mi ne možemo bez njega.

Poznavanje zakona omogućava njihovo primenjivanje u različitim prilikama. To je metod koji vrlo često uspeva. Ali je takođe potrebno znati kada treba prekršiti zakon, primeniti zdrav razum i krenuti putem koji je najkraći, najjednostavniji i najisplativiji.

Korišćenje tužbi je, između ostalog, u suprotnosti sa našom težnjom ka uništenju države. Ništa što je moguće ostvariti kroz sudstvo nije nemoguće ostvariti uz pomoć konkretnih akcija. Jedina strategija koja je istinski korisna za radničku klasu je direktna akcija. Pravnici stoga, za ASI, vode samo one slučajeve u kojima nije moguće ostvariti pobedu primenom direktne akcije. Pravnici funkcionišu unutar kontradiktornosti u kojima je anarho-sindikat prinuđen da obitava.


Sprečavanje nastajanja birokratije u sindikatu

Članovi i članice, sindikata delegirani/e za obavljanje različitih dužnosti, nikada nisu plaćeni/e za posao koji obavljaju.

Sva tela i organi ASI su namenjeni koordinaciji, bez mogućnosti stvaranja politike. Kao što smo već rekli, jedina tela koja donose odluke u sindikatu su sastanci sindikata. U slučaju da su deligirana tela i pojedinci primorani, usled urgentnosti situacije, da donesu neku odluku, ta odluka će biti naknadno rasrpavljena na prvom sledećem sastanku, gde će se proceniti da li su postupili na pravi način i doneće odluke o budućem postupanju u takvoj situaciji i delatnosti vezanoj za tu i tako donesenu odluku.

Sve osobe ili kolektivi delegirani za obavljanje određenih dužnosti su smenjivi u svakom trenutku. Sastanci mogu u svakom trenutku opozvati delegirane osobe, ukoliko smatraju da je to potrebno.


Tela ASI-ja ne mogu, kao tela, iznositi predloge članstvu.

Tela u ASI-ju moraju biti organi za koordinaciju i upravljanje, a ne paralelne grupe moći.

ASI NA RADNOM MESTU

Preduzetni sindikat

Svi članovi i članice ASI-ja na jednom radnom organizovani su u preduzetni sindikat ASI-ja. Osnova rada sindikata su sastanci sindikata, na kojima se diksutuje o konkretnim problemima na radnom mestu. U borbi sa gazdom sindikat mora ostvariti slobodu delovanja, propagande, priključivanje i odbrane novog članstva, pravo na održavanje sastanaka sindikata na radnom mestu i pravo na potpisivanje kolektivnog ugovora u ime sindikata.


Svakodnevne aktivnosti anarho-sindikata

Kada preduzetni sindikat počne sa radom, odnosno kada najmanje tri člana ili članice ASI-ja na jednom radnom mestu odluče da im je prekipelo, oni treba da:

• Shvate svoje i probleme svojih kolega i koleginica i da se usklade sa njima. Da ostvare jednostavne zahteve i time stvore simpatije prema sindikatu. Ova pitanja treba rešiti direktnim pristupom, razgovorom sa šefom, gazdom ili nekom drugom nadređenom figurom. Ukoliko ovo ne upali, sindikat treba da se umeša sa svojim standardnim arsenalom (solidarnost – pregovori – pritisak – bojkot – štrajk itd), a ukoliko ni ovi napori iz nekog razloga ne urode plodom, ako na primer balans snaga ne omogućava izvojevanje ove bitke ili ukoliko je potrebno potrošiti suviše energije, treba se okrenuti pravnim pritiscima.

• Obezbede legalnost, tj. registraciju svog preduzetnog sindikata.

• Identifikuju neprijatelja, koji je, sa jedne strane poslodavac, a sa druge, u gotovo 99% slučajeva, birokratska sindikalna organizacija, čiji su lideri gotovo uvek spremni da budu kupljeni od strane gazde. Bitno je ukazivati na kontradikcije, a ne puštati da one prođu. No, pravi neprijatelj je uvek gazda, a birokratski sindikati mogu imati članove sa dobrim namerama. Kao što naša narodna poslovica kaže, put do pakla je popločan dobrim namerama.

• Budu obavešteni i agažovani na pitanjima zaštite na radu. Sindikat uvek treba da propagira i elaborira svoje planove za povećanje bezbednosti i zaštite na radnom mestu.

• Počnu sa sakupljanjem svih podataka o svom radnom mestu. Podataka o visini radničkih plata, ekonomskim planovima gazda, organizacionoj strukturi, platama rukovodstva, navikama i karakteristikama gazde. Ovo pre svega služi za sprečavanje anti-sindikalnih aktivnosti kapitaliste, ali i za slučaj moguće revolucije i preuzimanja preduzeća od strane sindikata.

• Otpočnu sa izdavanjem svog biltena, letaka, nalepnica, koje će se baviti pitanjima bitnim za konkretno radno mesto i koji će objašnjavati stav ASI-ja po tim pitanjima. Uvek treba podvlačiti da sve odluke unutar sindikata donose isključivo radnici i radnice.

ASI-JEVI PRINCIPI

Priključivanje

Svako može postati član ASI-ja. Izuzetak čine članovi ma koje političke partije, plaćene sindikalne birokrate, osobe koje se nalaze na pozicijama sa kojih mogu da zapošljavaju ili otpuštaju radnike i radnice, kao i oni koji su zaposleni na represivnim radnim mestima (zaposleni u policiji, zaposleni u zatvorima, privatnom obezbeđenju i sl). Nije potrebna nikakva ideološka kvalifikacija da bi se radnik ili radnica učlanili u ASI-ja. ASI je autonomna, federativna struktura, nezavisna od političkih partija, državnih agencija, sindikalnih birokrata itd. ASI samo zahteva poštovanje unutarsindikalnih pravila koja su skupljena u našem Statutu i sa ove tačke gledišta ljudi različitih ideoloških pozicija, mišljenja i stremljenja mogu živeti i raditi zajedno. Uvek će postojati različita mišljenja, prioriteti i tačke gledišta na određene probleme. Ono što je svim članovima i članicama ASI-ja zajedničko je sama struktura ASI-ja, njen anti-autoritarni način rada i zajednički cilj za koji se borimo – slobodarski komunizam - Anarhija.

Anarho-sindikalizam se brani od pokušaja da bude pretvoren u oruđe političkih partija ili u sredstvo za promociju ili uspon na društvenoj lestvici određenih pojedinaca, ili platformu za vođe, ili lične kultove, ili rigidnu ideološku strukturu. Zbog toga ASI vrlo često odbija autoritarne i hijerarhiji sklone ličnosti. ASI je otvorena struktura, ali naše članstvo mora znati na kojim se pozicijama nalazimo.


Principi anarho-sindikalizma

Anarho-sindikat je baziran na tri osnovna principa: samoupravljanje, federalizam i uzajamna pomoć.

Samoupravljanje znači upravljanje sobom, svojim radnim mestom i svojim životom uopšte. Anarho-sindikati se bore za to da pojedinci, kolektivi, radna mesta, sela, gradovi i druge zajednice same odlučuju o svojoj sudbini, bez uplitanja bilo kog autoriteta.

Federalizam pretpostavlja autonomiju i on u zajedničku organizaciju povezuje kako ekonomske, tako i socijalne grupacije. Federalizam je osnovni princip rada ASI, koji je svojom strukturom zapravao federacija federacija, odnosno konfederacija.

Uzajamna pomoć se vidi kao mnogo bolji način napredovanja pojedinca i društva u odnosu na princip takmičenja koji postoji u kapitalizmu. Uzajama pomoć vidi svet kao celinu, uprkos različitim rasama, jezicima i kulturama.

Stoga je anarho-sindikalizam anti-autoritaran, anti-kapitalistički, anti-militaritički, anti-centralistički, anti-teokratski, anti-nacionalistički. Ili, ako vam se više sviđa, slobodarski, komunistički, sekularan, internacionalistički...


Direktna akcija: taktika anarho-sindikalizma

Reč taktika označava akcije sprovedene u slučaju određenih situacija. Direktna akcija pretpostavlja delatnost bez posrednika, direktno rešavanje problema od strane zainteresovane strane. Direktna akcija jednovremeno znači odbacivanje aktivnosti parlamentarnog tipa, sudstva, birokratskih zastupnika i vlada u pitanjima od važnosti za radništvo.

Primer:

• Jednog meseca odlučite da krenete sa štrajkom, zahtevajući bolje uslove rada i zaustavljanje restruktuiranja preduzeća. Isti štrajk može biti organizovan na dva načina – direktnom akcijom u kojoj će o stupanju u štrajk odlučiti sastanak svih radnika i radnica, koji će stvoriti štrajkački odbor svojih delegati sa imperativnim (jasno definisanim i ograničenim) mandatima, ili posredničkom akcijom u kojoj će birokratsko rukovodstvo buržoaskog sindikata, bez konsultacije sa radništvom odlučivati o stupanju u i odustajanju od štrajka i toku pregovora, sve sa uplitanjem vladinih tela koja mogu diktirati uslove sporazuma i tome sl.

• Otpušteni ste. Direktna akcija znači da ćete vaš problem izložiti svojim drugaricama i drugovima u anarho-sindikatu, i da će oni će o tome proširiti vest, početi sa vršenjem pritisaka na poslodavca, protestnim akcijama na radnom mestu, štrajkom i demonstracijama sa ciljem vašeg vraćanja na posao. Predstavnička akcija, sa druge strane, znači da se odmah i isključivo obraćate advokatu, koji će u vaše ime očekivati (neograničeno dugo) na odluku sudstva.

Anarho-sindikati od uvek smatraju direktnu akciju jedinom merodavnom i plodotvornom delatnošću u borbi radničke klase za slobodu.

Ipak, i da bismo bili iskreni, bitno je izvršiti procenu trenutka i naših snaga u njemu. Ponekad smo primorani na korišćenje predstavničke akcije, oslanjajući se na pravosuđe i radno-pravnu zaštitu. No, mi ipak uvek težimo ka tome da sami rešavamo svoje probleme bez obraćanja advokatima. To je zato što oni teže tome da naš suverinitet predaju u ruke pravnog sistema, produžavajući procese koji bi se vrlo često mogli brzo rešiti, pri tome trošeći ogromne svote novca, da bi održali preskupi, parazitski, ubitačan i beskorisni pravni sistem.

Direktna akcija je uvek brža, jeftinija i mnogo efikasnija nego pristupanje posredničkoj akciji. Uz to, direktna akcija zahteva više energije i hrabrosti da bi bila sprovedena.


Krajnji cilj anarho-sindikalizma

Anarho-sindikalizam želi da transformiše društvo. Mi želimo da ukinemo kapitalistički sistem i državu. Mi smatramo da niko nema prava da svoju volju nameće drugima sa namerom da ih pljačka i otima proizvode njihovog rada i to sve uz pomoć održanja sistema organizovanog nasilja i terora odnosno države i policije. Postoji velika količina literature koja se bavi kritikom kapitalističkog sistema i u ovom tekstu se nećemo suviše baviti tom temom.

Da bismo došli do ove transformacije, anarho-sindikalizam shvata da ne postoji niti jedan drugi metod osim socijalne revolucije – nagle promene kojom će autoritarne strukture biti uništene. To je kraj procesa i početak nečega novog. Revolucija izbija onda kada ljudi kolektivno zaključe da je ona potrebna. Onda kada radništvo pokaže da je moralna, etička, filozofska i ekonomska baza društva u kome živimo trula i bankrotirana. Revolucija nije fenomen koji se može predvideti, niti je može izvesti manjina, već je proizvod toga što se za nju spremamo, momenat u kome je ona moguća se pojavi, nešto se prelomi u vazduhu i ona se desi. Uloga anarho-sindikata je da raste na kontradiktornostima unutar sistema, da ukaže ljudima na lažnost, prividnost, na eksploatatorsku prirodu trenutnih društvenih odnosa, da bude prisutan tokom revolucionarnih promena, da ih podstiče koliko je to moguće i da spreči pokušaje preuzimanje revolucije od strane određenih interesnih grupa, partija, navodnih avangardi itd. i sa druge strane da, kada naiđe moguća kontra-revolucija pokuša da radništvo izgubi što je manje moguće onoga što je steklo. Revolucija mora uništiti koncept privatnog vlasništva, državu, vladu, policiju, vojsku, crkve, banke, autoritarno ustrojene obrazovne institucije, takmičarski i egoistički duh. Revolucija mora stvoriti nove strukture i forme života.

Revolucija je misao, sloboda i želja u akciji. Ljudi koji su imali sreće da deo života provedu u revolucionarnim vremenima ih opisuju kao festival svetlosti, zvuka i zadovoljstva. To nisu potoci krvi i nasilja, kakvom socijalne revolucije prikazuju na televiziji. Ljudi se zaustavljaju na ulici i pričaju jedni sa drugima – to je veoma važno. Pričaju i ljudi koji govore različite jezike – i razumeju se, zato što žele da komuniciraju. Razgovaraju o stvarima koje niko nikada nije govorio i koje sada izlaze, bez ikakvog napora, kao nešto potpuno prirodno. Ostvaruju stvari koje su do juče bile nezamislive. Ko god da je doživeo ili osetio takav osećaj nikada ga neće zaboraviti.

Revolucija je delo ljudi. Ona se ostvaruje od strane ljudi, kakvi su danas, sa svim nihovim manama. Dugo postoji debata o tome da li će revoluciju ostvariti ljudi kakvi su danas, koji su manje ili više nasilni, autoritarni, slika i prilika bolesnog društva u kome živimo ili će revoluciju izvsti drugačije odgojeni ljudi, izmenjeni obrazovanjem i drugim metodama. Generalno, mada u anarho-sindikatima postoji onoliko mišljenja koliko postoji članica i članova, ASI smatra da će revoluciju izvesti ljudi ovakvi kakvi su danas i da je jedini način stvoriti slobodnu i odgovornu osobu – pre svega društvena transformacija. To znači da je pre svega potrebna transfromacija društvene strukture, a da će se ljudi sledstveno promeniti kao rezultat te društvene promene. Smatramo da revolucija pročišćava ljude, barem dok kontra-revolucija ne nastupi. Samim tim što revolucija duže bude trajala, ljudi će biti bolji. No, ne smatramo da je moguće u ovom i ovakvom društvu ostvariti čoveka sutrašnjice. Za stvaranje čoveka budućnosti, potrebno je stvoriti društvo budućnosti.

To ni na koji način ne znači da se unutar našeg sindikata obrazovanjem i drugim metodama nećemo boriti protiv svih negativnih aspekata, koje je ovo i ovakvo društvo preslikalo na sve nas. Anarho-sindikat je škola života koja svojom delatnošću neprestano unapređuje svoje članstvo – transformišući shvatanja članstva sredstvima neprekidne debate sa ostalim školama mišljenja i stvarajući pretpostavke budućeg društva: stvarajući, danas i ovde, strukture koje liče na one za koje se nadamo da će zameniti autoritarno društvo, stvarajući novi moral i etički način života.

Država je tokom vremena preuzela na sebe zadatak da nas, skupa sa birokratskim sindikatima i političkim patijama, uveri u ideju da revolucija ne donosi ništa više od nasilja i da je jedina moguća opcija u razvoju našeg društva predstavnička demokratija. ASI je ubeđen u to da je socijalna revolucija jedina vredna truda, iskrena i realistična budućnost za čitavu ljudsku vrstu, da revolucija nije poplava krvi i nasilja oslikana u velikom broju knjiga koje se bave istorijom. Revolucija se mora tretirati kao proces koji se nalazi u fazi inkubacije sada, proces koji će doći, koji uvek dolazi i mi treba da se sretnemo sa njom bez straha i da dodamo ulje na vatru. Da li će biti izazvana štrajkom, državnim udarom, slomom berze, odbijanjem da se plate porezi, kapitalističkim ratom, okupiranjem radnih mesta – to ne možemo znati. Ono što znamo je da će masovna Sindikalna konfederacija „Anarho-sindikalistička inicijativa“, stopljena sa narodom, biti najbolja garancija trijumfa i toga da se slučajevi iz prošlosti, u kojima su država i kapitalistički poredak povratili prevlast, neće ponoviti.

Društvena struktura koja će biti ostvarena revolucijom je ono što mi nazivamo slobodarskim komunizmom. Ekonomskim sistemom u kome će svaka osoba od društva uzimati ono što joj je potrebno, a davaće onoliko koliko može.

Kroz istoriju su postojali primeri (Ruska revolucija do ukidanja radničkih saveta od strane boljševika, meksička revolucija, španska revolucija, u nekim segmentima jugoslovenska revolucija), koji pokazuju da je sprovođenje u delo ideja iznetih gore moguće i ostvarivo i da stvaranje slobodnog života i ravnopravnosti zavisi jedino od naše volje da takvo društvo stvorimo. Kapitalizmu i državi je bilo potrebno da pokrenu rat do istrebljenja da bi, samo privremeno, uspeli da unište Utopiju.


Anarhizam i anarho-sindikalizam

ASI nije ideološka anarhistička organizacija. ASI je anarho-sindikat i to je veoma bitno shvatiti. Iako postoje mnoge sličnosti između ova dva tipa organizacija, takođe postoje i neke razlike.

Anarhizam je negacija države i po definiciji je nelegalan. Anarho-sindikalizam se kreće na ivici legalnosti: mi registrujemo naše sindikate i konfederacije da bi omogućili sebi lakše delovanje. Anarho-sindikalizam deluje unutar ogromnih kontradiktornosti sistema pod kojim tavorimo.

Osnova anarhističke ideološke organizacije je grupa afiniteta koja se stvara bez obzira na radno mesto ili geografsku lokaciju. Osnova anarho-sindikata je preduzetni sindikat na sopstvenom radnom mestu i lokalna grupa u mestu u kome se živi i radi.

Anarhističke akcije su, teorijski, radikalnije od akcija anarho-sindikata. Anarho-sindikat se bori za trenutne zahteve, iako izvan (kapitalističkih) institucija, što je po definiciji reformistička aktivnost, iako se u toj borbi oslanja pre svega na svoje sopstvene snage.

Anarho-sindikat dozvoljava unutar sebe postojanje osoba različitih ideoloških profila: marksista, hrišćana, anarhista itd. jedino što se zahteva je da dotična osoba bude radnik ili radnica. Anarhističke ideološke organizacije nužno stvaraju isključivo anarhisti i anarhistkinje.

Anarhističke ideološke organizacije deluju, pre svega, na, kao što im samo ime kaže, ideološkom planu. One deluju u obrazovanju, propagandi, informisanju, kulturnoj aktivnosti, kao i unutar anarho-sindikata. Anarho-sindikat pre svega deluje na nivou radnog mesta.

Anarhizam je više od ideje, anarho-sindikalizam je više od strukture. Od anarhista i anarhistkinja se očekuju da budu bolje osobe od društvenog proseka, dok anarho-sindikati od svog članstva ne očekuju ništa više od toga da budu radnici ili radnice i da poštuju strukturu sindikata.

STATUT

SINDIKALNE KONFEDERACIJE «ANARHO-SINDIKALISTIČKA INICIJATIVA»