Slučajna smrt jednog kriminalca

Prema saopštenju koje je prenela većina medija, američki vojni stručnjaci testirali su najveću bombu na svetu, bombu tešku devet i po tona.

Premijer jedne od marginalnih država-satelita Evropske unije i NATO-a, jedan od najžustrijih pobornika priključenja Srbije i Crne Gore ovim organizacijama, poznat po vezama sa različitim kriminalnim klanovima - vezama neophodnim za osvajanje i očuvanje svake vlasti - ubijen je danas u Beogradu.

Da je Zoran Đinđić ubijen od strane razjarenog radništva, svesnog prave mete i korena svog nezadovoljstva, njegova smrt bi, možda, bila upamćena kao bitna u istoriji ljudske civilizacije. Svrstao bi se rame uz rame sa Marijom Antoanetom, Luj XVI ili carom Nikolajem II Romanovim.

Zorana Đinđića, kriminalca, ubili su drugi kriminalci. To nije naš sukob. To je sukob između onih koji imaju moć i vlast za još više moći i vlasti. Pošten svet, kome je u ovakvim prilikama rezervisana jedino uloga bespomoćnih podanika i posmatrača, nikada nije posedovao ni jedno ni drugo.

Sačuvati prisebnost u trenutku poput ovoga jeste presudna stvar. Posledice koje će atentat imati po nas, eksploatisane u Srbiji, ne treba da nas zbune. Takozvane reforme će se nastaviti, hiljade ljudi će biti otpuštene i njihovi životi će i dalje biti gurani pod tepih privatizacije. Namesnik koji će biti postavljen nastaviće svetlim putem svojih prethodnika. Ono malo slobode koja je zadobijena petooktobarskim pučem biće oduzeta. Sa zebnjom očekujemo prve susrete naših aktivista/kinja sa snagama zakona u Srbiji.

Vanredno stanje koje je uvedeno i zastrašujuće saopštenje ministarstva za rad kojim se oduzima jedno od osnovnih ljudskih prava, pravo na sindikalno organizovanje i štrajk, najbolja su potvrda naših strahovanja. Vanredno stanje će biti iskorišćeno za razračunavanje sa svim disidentskim glasovima i pokušajima organizovanja.

Anarho-sindikalistička inicijativa poziva eksploatisane u Srbiji da se organizuju u jake revolucionarne sindikalne organizacije i da se jednom za svagda reše suštinskih problema: ekonomskog sistema eksploatacije - kapitalizma i hijerarhizovanog društvenog uređenja - države. Jedino tada će reči sloboda, ravnopravnost i solidarnost ponovo zadobiti smisao.
Anarho-sindikalistička inicijativa odbija naređenje ministarstva za rad, nastavlja svoje delovanje u nesmanjenom opsegu i izražava solidarnost sa svima onima koji svoje klasne ciljeve neće žrtvovati smrti jednog kriminalca.

Drugačiji rat je moguć: klasni rat!

U Beogradu
12. mart 2003. godine

Sekretarijat Anarho-sindikalističke inicijative – Međunarodno udruženje radnika i radnica