ANARHISTI PRETE!

- Uprkos očajnoj situaciji, kako kažu anarhosindikalci, postoji trunka nade da će se nezadovoljstvo preliti u direktnu akciju jer je najefikasnije sredstvo "batina kojom razuzdane mase - još uvek nedovoljno koordinisano i organizovano - udaraju po praznim glavama gazda i politikanata" -

Ovih dana se u Novom Sadu pojavio plakat sa tekstom "Fabrike radnicima - ministre na vešala" ispod kojeg je potpisana Anarho - sindikalna inicijativa. Ovakav poziv se u vojvodjanskoj prestonici ne pamti i izazvao je pometnju jer je narodu već preko glave bede i tranzicije, pa je "ideja" o tome šta bi trebalo uraditi ministrima izazvala podeljena osećanja javnosti - jedni je podržavaju dok se drugi plaše nereda. Kada smo uspostavili kontakt sa ovom nimalo naivnom, ali zato prilično tajanstvenom organizacijom, saznali smo da su naši predstavnici, predvođeni Ratiborom Trivuncem iz Beograda, učestvovali na poslednjem kongresu Međunarodnog udruženja radnika i radnica u Španiji. Tom prilikom je Srpska sekcija primljena u punopravno članstvo Internacionale pa smo, iako smo još uvek u "predsoblju" Evropske unije, ušli u "glavni salon" evropskih anarhosindikalaca. Zabrinjavajuće je to što ova organizacija ima iskustva u zemljama u kojima u odnosu na naše uslove teku "med i mleko", a ipak je uspela da ustalasa duhove, što znači da bi kod nas efekat mogao da bude mnogo snažniji. Ova organizacija optužuje naše ministre da je kod nas tranzicija urađena na najgori mogući način i da se naše društvo našlo u rascepu između prošlosti i budućnosti, a posledice su - preko milion nezaposlenih, preko dva miliona siromašnih, dva miliona ljudi na ivici siromaštva. Oni ističu da pola države po svim merilima pripada kategoriji socijalnih slučajeva, da se fabrike svakodnevno zatvaraju, i hiljade radnica i radnika ostaju bez posla, na ulici, osuđeni na životarenje. Uprkos očajnoj situaciji, kako kažu anarhosindikalci, postoji trunka nade da će se nezadovoljstvo, koje se trenutno ispoljava kroz štrajkove, blokade puteva i okupaciju javnih zgrada, preliti u direktnu akciju jer je, po njihovom mišljenju, najefikasnije sredstvo anarhosindikalne borbe "batina kojom razuzdane mase još uvek nedovoljno koordinisano i organizovano udaraju po praznim glavama gazda i politikanata". Anarhosindikalci smatraju da trenutak obračuna nije daleko jer su domaći politikanti i derikože, kao i njihovi mentori iz sveta, u svojoj bahatosti otišli toliko daleko da je revolucionarni odgovor eksploatisanih jedino što može da spase čovečanstvo, a Novosađani se Bogu mole da ne budu baš oni "beli miševi" na kojim će se, kao toliko puta do sada, slomiti batina.

I.Benašić