Haime Mir Balius

Rodjen je u Barseloni oko 1898. godine, a umro je u Tuluzu 1980. godine, (po nekima u Barseloni 1981.). Poticao je iz bogate katalonske porodice, i stekao je solidno obrazovanje (završio je gimnaziju i započeo je studije medicine 1921. godine koje je napustio jer je oboleo od paralize). U političkom smislu bio je pristalica katalanizma (vojsku je služio u Estat Katala), ali ubrzo ju je napustio (po nekima 1924. a po nekima sve do uspostavljanja Republike), pošto je bio razočaran njenim reformizmom, a i da bi se ujedino sa liberalistima, najkasnije od 1932. godine.

Saradjivao je u časopisima Radnička solidarnost i Zemlja i sloboda. Sudeći po njegovom socijalnom statusu, polje njegovog interesovanja pored CNT-a (kome je takodje pripadao i u koji ga je izgleda uputio Liberto Kaljehas), bila je i FAI, gde se integrisao u jednu od njenih grupa (Renaser) sa Brunom Ljadom, Serverom i Ruisom. Bio je u zatvoru oktobra 1934. godine.

U prvim mesecima rata širi propagandu u prilog kolektivizmu po regionu Pina de Ebro, što i objašnjava kasniju podršku ovog regiona grupaciji Durutijevi Prijatelji. Izbija u prvi plan nakon Majskih dana u Barseloni 1937. godine, kao sekretar grupe Durutijevi prijatelji i urednik njenog glasnika El Amigo del pueblo. To je i trenutak kada zahteva direktnu borbu protiv staljinista, napuštanje konfederalnog reformizma kome je doprinelo učešće CNT-u u vladi, i vraćanje na revolucionarne ciljeve. Tokom tih dana bio je vidjen na barikadama kako čita jedan manifest evropskim radnicima tražeci nastavak borbe protiv komunista i oštro kritikujući “pacifizam” Izvršnog komiteta i FAI-sta. U ovom periodu bio je više puta zatvaran, zatim i izbačen iz CNT-a od strane delegata na visokim funkcijama, ali odbranila ga je baza koja nije dozvolila njegovo isključenje.

Nakon poraza, boravi u Francuskoj u egzilu, gde imao materijalnih teškoća i morao da traži pomoć od organizacije, sto se kasnije desilo i u Meksiku. 1946. u Kvernavaki, 1947. i kasnije u Sijudad de Meksiku, gde je bio kažnjavan, bolestan i prepušten samom sebi 1951. 1961. godine u Parizu ponovo izlazi El Amigo Del Pueblo.

U sedmoj deceniji života, ponovo je vidjen na reorganizaciji CNT-a pišući za časopise Fragua Social, i Combate Sindicalista, uprkos tome što je već imao dosta godina. Kao novinar, bio je urednik časopisa Solidaridad Obrera (Radnička solidarnost) i Tierra y Libertad (Zemlja i sloboda), dopisnik CNT-a iz Barselone 1933-1934. saradnik CNT-a i urednik časopisa La Noche (Noć), tokom ratnih godina. Objavljivao je tekstove u sledecim časopisima: Cultura Obrera (Radnička kultura) iz Palme, (1934-1936.), Despertar (Budjenje) iz Salta, 1934. godine, Mas Lejos (Dalje), 1936. Ruta, Solidaridad Obrera (1978.), Terra Lliure, Tiempos Nuevos, El Tulipan Negro.

Autor je i sledećih tekstova: Dopisi Haima Baliusa (Barselona 1999) i jednog prologa za delo Ka drugačijoj revoluciji (1978.) Njegova ličnost bila je predmet raznih diskusija, i treba reći da mišljenje koje imaju o njemu u mnogome zavisi od odnosa ljudi koji su ga poznavali prema grupaciji Durutijevi prijatelji kojoj je Balius pripadao.

Preuzeto iz Nacrt istorijske enciklopedije španskog anarhizma, Migela Injigesa (Madrid, 2001); Prevod: CLS, 2006.