Piše Dragan Tomić

Dok radnici i radnice ove izopačene tvorevine zvane država Srbija gladuju svakodnevno balansirajući između života i smrti, za to vreme se političari, kapitalisti i popovi tove u svojim brlozima iza sedam kapija, sa puškarnicama, držeći jedni drugima prst u dupetu i trudeći se da nam iscede poslednju kap krvi i znoja. Povratak tog vampirizma, tiho i u početku gotovo neprimetno, poslednjih godina doživljava svoju kulminaciju brutalno gazeći dostojanstvo radništva. Da li nas je ofanziva tog zločinačkog trojstva načisto zgazila, okovala i zatupela svojom gnusnom propagandom, preko svojih medija plasirajući bajke o lepoti i dobroti parlamentarizma, o nekakvom kapitalizmu sa ljudskim likom (kao da bi taj nakazni sistem ikad mogao izgledati čovečno), trudeći se da postanu simpatični kako bi se radništvo razjedinilo simpatišući ovu ili onu varijaciju sistema eksploatacije.

Međutim, oni zaboravljaju da radništvo ima mnogo viže od devet života! Što je tokom istorije mnogo puta dokazano.

Zato dragi moji radnici i radnice pogledajte se u ogledalo i zapitajte se: „Čiji ja to život živim? Gde je moje dostojanstvo? Koliki je moj doprinos sreći „nove elite“? Šta je sa mojom srećom? Zar ja nemam pravo na nju, zar ja nemam pravo da živim svoj život kao svesno biće?“

Ako se sami ne dozovemo pameti i ne preuzmemo stvari u svoje ruke niko nam ništa neće pokloniti. Ne očekujte to od političara, kapitalista i popova. Zato štrajk, blokada, barikada! Tek kad ih sateramo u mišiju rupu možemo uzeti ono što nam pripada.

No ni tu ne treba stati. Gurajmo napred do uništenja kapitalizma i gamadi koja parazitira hraneći se našim radom, našim znojem, našim životima!

Smrt državi i kapitalizmu!