Priključi se Anarhosindikalističkoj inicijativi!

ASI se od ostalih sindikata u Srbiji razlikuje po:

• Načinu odlučivanja: Sve odluke unutar ASI donose se na sastancima i zborovima članstva, direktno demokratski. To znači da svi na koje se odluke odnose imaju pravo na jednaku ulogu u njihovom donošenju, gde se pod ulogom podrazumeva predlaganje, diskutovanje i glasanje o predlozima. Član sindikata koji je delegiran da vrši neku funkciju, ili da izvrši neki zadatak, obavezan je da se rukovodi postojećim odlukama sindikata. Delegat u svakom trenutku može biti smenjen od strane onih koji su ga delegirali, ukoliko se utvrdi da se ne ponaša u skladu sa odlukama sindikata. U anarho-sindikatu niko nema pravo da donosi odluke u ime drugih, kolektivno donošenje odluka sprečava pojavu korupcije unutar sindikata. Uz to, ASI nema plaćene sindikalne birokrate. Svi članovi i članice koji su delegirani da obavljaju određene sindikalne poslove ne dobijaju nikakvu novčanu nadoknadu, oni doniraju svoj rad sindikatu.

• Metodama borbe: Osnovni metod borbe anarhosindikata je direktna akcija. Direktna akcija je tako jasna ideja, tako očigledna, da je samo izgovaranje tih reči definiše i objašnjava. Primenom direktne akcije problem se rešava brzo i efikasno. Ovaj princip podrazumeva odbacivanje posrednika, bilo da je u pitanju sindikalni birokrata na radnom mestu ili državni parlament.

• Strukturi: ASI je konfederacija profesionalnih sindikata i geografski utemeljenih lokalnih grupa. Sloboda članova i kolektiva jeste osnovni princip našeg organizovanja. Svaka sekcija je u potpunosti autonomna i sa drugim sindikatima i grupama se konfederalno povezuje na principu odlučivanja ,,odozdo prema gore“. Ovim se sprečava pasivizirajući centralizam i omogućava stvaranje jakog i organizovanog fronta za radikalnu radničku borbu!

ASI želi da postigne:

• Poboljšanja položaja radničke klase: Sindikat se bori za poboljšanja unutar postojećeg socio-ekonomskog sistema, tj. za viši kvalitet života, bolje uslove rada, veću zaposlenost, kraće radno vreme, veće plate, bolju zaštitu na radnom mestu itd.

• Aktivnu radničku borbu na principima direktne akcije i direktne demokratije: Stalno učestvovanje radnika i radnica u životu sindikata žila je kucavica organizacije. U zavisnosti od toga koliko se svako pojedinačno angažuje zavisi i uspeh organizacije u celini. Ovakav princip negira podelu na aktivno vođstvo i pasivno članstvo koja je osnova na kojoj počivaju današnji žuti, birokratski sindikati. ASI je organizacija samosvesnih i aktivnih radnika i radnica, što je osnova direktno-demokratskog funkcioniranja organizacije.

• Revoluciju: Stalno učestvovanje članova i članica u životu sindikata i njihovo neposredno suočavanje sa problemima na koje nailaze je velika škola hrabrosti i iskustva. Kroz naš revolucionarni sindikat učimo se novim društvenim odnosima - direktnoj demokratiji, solidarnosti i uzajamoj pomoći. Testiramo svoje ideje u praksi i učimo na svojim greškama. Kroz iskustvo svakodnevnih borbi izgradićemo strukturu sposobnu da ostvari društvo koje će biti bazirano na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti, solidarnosti i međusobnoj pomoći; lišeno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti čoveka nad čovekom. Ovaj cilj čini samu suštinu anarhosindikalizma i u tome leži ključna razlika između ASI i ostalih, birokratskih i reformističkih, sindikata.

ASI je pokrenula ili radi na pokretanju sledećih akcija:

• Borba protiv privatizacije! Privatizacija je samo finalni čin pljačke privrede i najširih slojeva stanovništva koja je počela još tokom Miloševićevog režima. Otpuštenom radništvu nude se prazna obećanja, lažnim socijalnim programima kupuje se socijalni mir. Radnici i radnice su svojim rukama izgradili te fabrike, od svojih plata su izdvajali da bi fabrike napredovale i te fabrike bi trebale da pripadanju njima. Privatizacija je samo legalizovana pljačka radničke imovine koju su upropastili rukovodioci iz ranijeg režima. Zato mi pitamo: Čije su naše fabrike?

• Samoorganizovanje zaposlenih u sektoru usluga. Zaposleni u kafićima, pekarama, prodavnicima, restoranima isl, najčešće nisu prijavljeni, odnosno rade ,,na crno”. Samim tim oni su bez osnovnih radničkih prava, ostavljeni na milost i nemilost gazde. Svako od nas koji smo zaposleni u sektoru usluga može dobiti otkaz u svakom trenutku bez ikakvog obrazloženja, a o sindikalnom organizovanju ne može se ni pomisliti. Ovakav položaj onemogućava nam da se borimo za poboljšanje svog položaja. ASI radi na stvaranju grupa na radnim mestima i povezivanju borbenih radnika i radnica zaposlenih u sektoru usluga. Ako jedan radnik ili radnica ima problem na radnom mestu ostali članovi sindikata će doći da pomognu da se izbori za svoja prava. U sektoru usluga naša najjača oružja su interprofesionalna solidarnost i sindikalno jedinstvo.

• Stvaranje Sindikata nezaposlenih! U vreme velike nezaposlenosti nadnice su jedva dovoljne za puko preživljavanje. Iako su političari obećavali stotine hiljada novih radnih mesta, svedoci smo masovnih otpuštanja i stalnog povećanja nezaposlenosti. Međutim ukoliko se nezaposleni organizuju u jake i međusobno povezane organizacije mogu značajno poboljšati svoj položaj. Na primer, u skladu sa starim sloganom „ako nam ne daju posla, tražićemo hleba – ako nam ne daju hleba, uzećemo ga sami“, nezaposleni mogu organizovati „marš gladnih“ na hipermarkete i druge vrste direktnih akcija koje ne samo što će im neposredno poboljšavati materijalni položaj, već će se i skrenuti pažnja javnosti na probleme nezaposlenih. Takođe, nezaposleni se mogu povezati i osnivati zadruge u kojima neće postojati gazda, već će svi radnici odlučivati zajedno i raditi zajedno. Uz to, jedan značajan deo nezaposlenih nisu stalno nezaposleni, kao što nisu ni stalno zaposleni – oni rade povremeno, na crno, honorarne poslove – rade nekoliko nedelja, a zatim su nedeljama bez posla i tako u krug. Oni su most koji spaja nezaposlene i zaposlene u sektoru usluga, pa se tako mogu stvarati mreže solidarnosti u kojima bi zaposleni u sektoru usluga pomagali najugroženije nezaposlene i njihove porodice. Solidarnost je naša snaga!

• Rad na stvaranju borbenog sindikalnog pokreta! Štrajk je glavni izraz radničke direktne akcije. Sva prava za koja su se radnici i radnice izborili tokom istorije, poput prava na rad, sindikalno organizovanje, osmočasovni radni dan itd. ostvarena su masovnim protestima, generalnim štrajkovima i radikalnim sukobima sa gazdama i državom. Političari i kapitalisti to dobro znaju i zato se na sve moguće načine trude da uguše i razvodne štrajkove, da uz pomoć sindikalne birokratije od sindikalnog pokreta naprave običnu farsu kako bi potpuno pasivizirali radnike i ubedili ih da „šta god da se pokuša, stvari samo mogu da budu još gore, pa je zato bolje ne pokušavati“. Sindikalna birokratija – ucenjeni i potkupljeni beskičmenjaci – najbolji su čuvari interesa gazda. Kada se radničko nezadovoljstvo prelije u akciju ili štrajk oni na svaki način pokušavaju da „usmere” to nezadovoljstvo i pretvore ga u gazdino zadovoljstvo tako što ublažavaju radničke zahteve, prekidaju aktivnosti i štrajkove kad im je volja, trguju sa gazdama kao da su životi radnika i radnica roba na pijaci... Moramo se osvestiti i ovim lopovima prerušenim u „radničke predstavnike” jasno i glasno reći: „Dosta!” Zbog toga je jedna od najbitnijih aktivnosti ASI-ja rad na stvaranju borbenog sindikalnog pokreta, radikalizovanje štrajkova i borbenih radničkih aktivnosti, te njihovim povezivanjem. Samo se upornošću i istrajavanjem u našoj borbi kroz direktnu akciju, odbacivanjem sindikalnog vođstva, možemo istinski izboriti za svoje interese. Radikalizovanjem štrajkova i istrajavanjem u njima mi stičemo neophodno samopouzdanje, kao i iskustvo koje će nam dobro doći u narednim borbama. Povezivanjem borbenih radnika, aktivnosti usmerenih protiv gazdi i štrajkova koji imaju, samo naizgled, različite zahteve mi gradimo radničku solidarnost i svest da se sami, ali zajedno, možemo izboriti za svoja prava. Radnička muka je uvek ista, zato i naša borba mora biti ujedinjena i solidarna!

• Borba protiv školarina! Uprava Univerziteta, na čelu sa rektorom, tretira znanje kao jeftinu robu koja se skupo naplaćuje, a čiju cenu određuju ponuda i potražnja na tržištu. Sada je u planu ukidanje budžetskog statusa i uvođenje školarina za sve studente. Nejednakosti koje su izazvane ogromnim školarinama razvrstavaju decu u više i niže klase od njihovog rođenja, a ovaj jaz će se stalno povećavati! Koliko mladi iz manjih gradova moraju da odvajaju za smeštaj, pored svih drugih troškova koji prate školovanje? Mi smatramo da je znanje javno dobro, a ne roba, i da treba biti korišćeno za napredak čitavog društva, a ne za bogaćenje pojedinaca i reprodukciju društvenih i socijalnih nejednakosti. Univerzitetski profiteri hoće da nametnu školarine za sve. Mi se borimo protiv svih školarina – za besplatno i svima dostupno obrazovanje! Zalaženo se za samostalno studentsko organizovanje zasnovano na studentskim zborovima na kojima svaki student može da učestvuje, govori i glasa o svim bitnim pitanjima. Samim tim, borimo se protiv studetskog parlamenta – predstavničke institucije koju fakultetske uprave koriste za pasiviziranje studenata i manipulaciju studentskim nezadovoljstvom, a u kojoj uglavnom sede mladi „studentski političari“ koji se igraju parlamenta nadajući se da će jednog dana sedeti u „onom pravom“ parlamentu.

• Borba protiv fašizma! U celoj Zapadnoj Evropi fašisti i neonacisti postaju sve ozbiljnija pretnja. Kao i pre sedamdeset godina, fašisti su poslednja linija odbrane sistema koji grca u sve ozbiljnijoj ekonomskoj krizi koja je poprimila globalne razmere. Glavna meta fašista, pored manjinskih grupa, je borbeni radnički pokret koji jedini ima potencijal da stvori ozbiljnu alternativu kapitalističkom sistemu. Upravo zbog toga radnički pokret mora oštro reagovati i saseći fašizam u korenu. Mi smatramo da se borba protiv fašizma danas mora voditi na različitim nivoima: protiv uličnog nasilja neonacističkih i klerofašističkih grupa, protiv političara koji raspiruju rasističku mržnju krijući se iza liberalnih fraza i protiv ekonomskih i kulturnih struktura pomoću kojih se takve pojave reprodukuju. Antifašizam je univerzalna moralna dužnost i neodvojivi deo napora za ostvarivanje istinske slobode i društvene jednakosti.

• Borba protiv vraćanja nacionalizovane imovine „naslednicima”! Oni čija je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata stekli su je, baš kao i današnje gazde, eksploatacijom radnika i seljaka, tuđim radom. Dakle, ta imovina nije ni bila njihova pošto je stvorena otuđenim radu hiljada ljudi. Osim toga kada bi se „naslednicima” vratila nacionalizovana imovina, dug koji bi svi radnici i radnice Srbije morali da otplaćuju povećao bi se sa 20 milijardi dolara na preko 100 milijardi dolara, a preko 120,000 stanova i stambenih objekata bilo bi vraćeno malom broju „naslednika”! To bi osudilo radničku decu da budu večni podstanari, a celo stanovništvo bi godinama moralo da otplaćuje ovaj lažni „dug”. Zbog toga se ASI žestoko suprotstavlja svim pokušajima vraćanja imovine bivšim vlasnicima. Kroz svoju delatnost naš sindikat pokušava da potencira ideju baziranja društva na kolektivnom, društvenom, a ne na privatnom vlasništvu.

• Kulturna i izdavačka delatnost. „Centar za liberterske studije” (CLS), izdavačko-istraživačka ustanova ASI, u proteklih nekoliko godina objavio je preko dvadeset brošura, knjiga, i drugih izdanja iz oblasti anarhizma, marksizma i revolucionarnog sindikalizma. Cilj nam je da upoznamo što širi krug ljudi da teorijom i praksom slobodarskog radničkog pokreta. CLS se pored izdavaštva bavi istraživanjem socijalnih pokreta i projekata utemeljenih na slobodi, ljudskom dostojanstvu i jednakosti. Centar je laboratorija slobode, razvijanja znanja i kreativnosti, ljudskih potencijala ličnosti i zajednice. Uzajamna saradnja i pomoć, solidarnost, lični primer i odgovornost, tolerancija i dijalog kao put ka istini, vrednostima slobode i razuma, jesu merila ove ljudske i intelektualne zajednice.

Naš cilj je da nizom akcija na ulicama, u fabrikama, na mestima gde se štrajkuje, u školama i fakultetima kao i svuda gde će se tek javljati izlivi nezadovoljstva, jačamo klasnu svest onih koji su ugroženi, eksploatisani i koji pokušavaju da se izbore za svoja prava. Pozivamo sve koji žele da se suprotstave ovom surovom i bezdušnom sistemu, koji izrabljuje i ugnjetava, da nam se pridruže i da podrže naše akcije.

Svaki pojedinac je dobrodošao i veoma dragocen. Svaka inicijativa za osnivanje Sindikata je od neprocenjive vrednosti. Pokretanje novih akcija i inicijativa na lokalnom nivou je jedini način da se društvo pokrene iz apatije u kojoj se trenutno nalazi. Moramo biti odlučni i borbeni – pokazati da je moguće samostalno se izboriti za svoja prava i na taj način inspirisati druge ljude da se pobune. To je jedino moguće udruživanjem, solidarnošću i velikim brojem aktivnih pojedinaca i pojedinki. Borba za bolje sutra počinje borbom za bolje danas! Priključi se!