Москва, Хавана, Токио, Сеул, Манила, Рим, Истанбул, Барлин, Праг, Беч, Париз – Међународни празник рада, 1. мај, обележен је протестима и манифестацијама широм света. Инциденти су забележени у Техерану и Берлину, а највећи нереди избили су у Истанбулу, где је полиција привела више од 600 људи.

Више стотина хиљада људи, од Камчатке на североистоку, до Калињинграда на крајњем западу и Краснодара на југу Русије, обележило је 1. мај и Дан пролећа.

У Москви је остварен рекорд са више од 50.000 учесника на 14 првомајских манифестација, које су организовале практично све политичке снаге.

Приближно половина учествовала је на митингу који је организовала владајућа Јединствена Русија са Московском федерацијом синдиката испред зграде градоначелника Москве Јурија Лужкова, који је изнео позитивне резултате рада власти и тежње за побољшање социјалног положаја грађана.

На митингу Комунистичке партије у центру Москве, поред споменика Карлу Марксу, партијски лидер Генадиј Зјуганов пренео је окупљенима поздраве кубанског лидера Фидела Кастра, председника Боливије Ева Моралеса и Венецуеле Уга Чавеса, с којима се срео током посете Латинској Америци. И он је осудио премештање споменика совјетским војницима у Талину.

Своје митинге одржале су и партије Патриоте Русије, Радне Русије, Праведне Русије – Домовине. Последњима су се придружили и неки посланици Думе, научни и културни радници, лидери удружења и организација.

Сви митинзи прошли су без инцидената и у Санкт Петербургу, где су 1. мај обележиле одвојено три групе – око 2.500 присталица владајућих Јединствене и Праведне Русије са регионалним активистима Федерације синдиката, око 3.000 комуниста и левичарских партија, а митинговали су и опозициони активисти Каспарова и Јавлинског.

У целој Русији о безбедности током обележавања Дана пролећа и рада бринуло је око 225.000 полицајаца.

Поводом 1. маја више десетина хиљада Кубанаца, на позив свог лидера Фидела Кастра, окупило се у Хавани на антиамеричким протестима због пуштања међународног терористе Луиса Посаде Кариљеса из америчког затвора. Први пут откако се овај празник обележава, Кастро се није појавио у јавности, иако су се сви надали да ће се својим сународницима обратити први пут после операције у јулу 2006. године.

Више хиљада радника и активиста окупило се на улицама великих градова у Азији. Око 150 милиона Кинеза упутило се на „првомајски одмор”, једну од три најпопуларније недеље за одмор у Кини. Око 42.000 људи учествовало је и у протестима против све већих разлика у платама у Јапану. Главне демонстрације одржане су у парку у центру Токија, али синдикати су организовали и мање протесте у још 374 града, пренела је новинска агенција Кјодо.

У Јужној Кореји 7.000 радника демонстрирало је против споразума о слободној трговини са САД, који је постигнут прошлог месеца у Сеулу.

Одвојено до тога, представници јужнокорејских и севернокорејских синдиката организовали су у Чангону, 250 километара јужно од Сеула, заједничку прославу 1. маја коју су обележиле пријатељска утакмица и заставе са плавом сликом корејског полуострва на белој позадини које се користе за спортска такмичења у којима Северна и Јужна Кореја наступају као један тим.

На Филипинима полиција је блокирала стотине демонстраната који су покушали да се пробију до резиденције председнице Глорије Аројо захтевајући њену оставку и веће плате.

У Техерану су, после мирољубивог скупа више хиљада људи на стадиону одржаног поводом обележавања Међународног празника рада, где су изнети захтеви радника незадовољних привредном политиком владе председника Махмуда Ахмадинеџада, избили сукоби полиције и демонстраната.

Италијански синдикати су поводом Празника рада организовали скупове у целој земљи а највећи скуп је био у Торину, симболу италијанске индустрије и седишту групе „Фијат”, где се окупило 100.000 људи.

Турска полиција привела је више од 600 демонстраната са првомајских протеста у Истанбулу на тргу Таксим.

Широм Немачке је многобројним синдикалним скуповима, демонстрацијама и окупљањима обележен Празник рада 1. мај, а већих нереда било је у Берлину где је полиција ухапсила најмање 61 изгредника.

У Чешкој је 1. мај поново у знаку конфронтација: бивших политичких затвореника против нереформисаних комуниста и неонациста против анархиста, тако да је празник већ стекао имиџ политички највише злоупотребљаваног.

Словачка владајућа странка СМЕР на челу са премијером Робертом Фицом почела је прославу 1. маја дан раније у Банској Бистрици, постављањем традиционалног првомајског дрвета, богато украшеног машницама и марамама.

У Пољској под владом конзервативно-националистичко-популистичке деснице митинге и маршеве улицама градова широм земље организују опозициони посткомунисти из Савеза демократске левице и синдикати.

Међународни Дан рада 1. мај, по традицији, широм Аустрије обележен је парадама и дискусијама посвећеним борби против незапослености.

Највећа манифестација одржана је, као сваке године, у Бечу где је преко 100.000 људи учествовало у традиционалном првомајском маршу Социјалдемократске партије Аустрије.

Традиционалне првомајске шетње у Француској, око 250 у целој земљи, већином у организацији синдиката, који су позвали на неутралност манифестација, попримиле су политички карактер, пошто су многи учесници дефилеа носили мајице са натписом „анти-Саркози”. Првомајска манифестација у Паризу, која је почела у раним поподневним часовима, послужила је многима као увод у последњи велики скуп Роајалове у престоници.

Државни службеници у Великој Британији су на Међународни празник рада организовали генерални штрајк због ниских плата и владиног плана о смањењу броја запослених. У штрајку је учествовало најмање 200.000 службеника из свих владиних министарстава и бројних државних организација.

Синдикати у Грчкој обележили су Међународни празник рада протестујући против разних скандала и износећи своје захтеве. На хиљаде људи окупило се у Атини и другим грчким градовима, уз јако полицијско обезбеђење. У грчкој престоници одржана су три скупа, са око 7.000 учесника, међу чијим организаторима су били највећи грчки синдикат Општа конфедерација запослених Грчке и Синдикат цивилних службеника.

Македонска Конфедерација слободних синдиката и Аутономни синдикат образовања и науке обележили су 1. мај отварањем заједничког седишта у Скопљу. У Словенији је више хиљада људи уз првомајску ватру, музику, плес и роштиљ, славило на љубљанском брду Рожник. Славило се и у Боштању код Севнице, уз највећу ломачу на свету. Представници геодетске службе саопштили су да су млади поставили ломачу чији је врх достигао 43,44 метра висине, чиме је испуњен услов за уписивање у Гинисову књигу рекорда.

У Загребу, на централном Тргу бана Јелачића окупило се око 500 чланова неколико синдикалних централа из Хрватске.

Грађани Сарајева дочекали су традиционално 1. мај на бројним околним излетиштима, а централна манифестација под називом Првомајски уранак, организована је на Врелу Босне код Сарајева.

У другим градовима БиХ организована је и манифестација „Грах са синдикатом”, где је грађанима дељена по порција граха, који је „симбол” радничке хране.
Међународни празник рада, 1. мај, у Републици Српској протекао је као нерадни дан, али без синдикалних окупљања.

Извор