Svaki drugi radnik u prestonici bio je bar jednom šikaniran na poslu. Psihičkom maltretiranju od nadređenih, ali i od kolega na istim poslovima, izložene su uglavnom žene starije od 35 godina, najčešće visokog obrazovanja, udate, koje imaju manje od deceniju radnog staža.

Za razliku od žena, muškarci su žrtve samo nadobudnih šefova, ali ne i kolega. Pretpostavljeni raznim pritiscima, obimnim poslom, ali i nedozvoljavanjem godišnjih odmora i slobodnih dana maltretiraju mlađe, ali i starije muškarce, bez obzira na godine staža, nivo obrazovanja i bračno stanje. Do ovakvih rezultata došla je dr sc. med. Mirjana Vuksanović, klinički psiholog, koja je tokom aprila i maja ove godine obavila istraživanje o mobingu (šikaniranju) zaposlenih u Beogradu. Rezultati ovog istraživanja u potpunosti se poklapaju s rezultatima do kojih je došla i Vesna Baltazarević, koja je proučavala mobing u centralnoj i južnoj Srbiji. Dakle, mobing se sprovodi u svim područjima rada i među svim nivoima zaposlenih.
- Svaki drugi kvalifikovani muškarac i svaka druga nekvalifikovana žena izloženi su stalnim kritikama na rad. Intreresantno je da čak 80 odsto ispitanih muškaraca smatra da je pretrpano poslovima.

To je najčešća oblik šikaniranja na poslu što se tiče jačeg pola. Sledeći, takođe izražen oblik mobinga je zadavanje teških poslova, zatim neadekvatna komunikacija, kritika na rad i preterana kontrola. Što se tiče žena, ubedljivo vodeću poziciju zauzima ogovaranje, zatim nedostatak komunikacije, izolacija, kritika na rad i neadekvatna komunikacija - objašnjava Mirjana Vuksanović.

U osnovi svakog mobinga je poremećaj komunikacije. Radnik je totalno izolovan iz kolektiva, samo je fizički prisutan na poslu, izopštava se iz programa edukacije, ne poziva na proslave. Bukvalno je gurnut u ćošak, a najčešće mu je onemogućena svaka komunikacija sa svojim rukovodiocem. Sve se radi samo s jednim ciljem - da se žrtva natera da napusti posao.
- Veoma je česta pojava takozvanog sindroma "radnog stola". Jedan period zaposlenom se ne daju nikakvi poslovi, a iz kancelarije mu se odnese kompjuter, telefon. To traje jedan određeni period, a onda se ista osoba zatrpa poslom koji mora da završi u kratkom roku. Sve se radi samo da bi zaposlenom dokazali da nije sposoban za rad - kaže Vesna Baltazarević, autor prve knjige o mobingu "Komunikacija na četiri noge".

Iskustva su pokazala da je broj žrtava mobinga i mobera najveći u zemljama u tranziciji. Evropski parlament je 2001. godine doneo rezoluciju kojom je obavezao sve svoje članice da u radno zakonodavstvo unesu odredbu o zaštiti zaposlenih od mobinga. U Francuskoj se ova pojava oštro sankcioniše novčanom kaznom od 15.250 evra do kazne zatvorom. Kod nas u Zakonu o radu postoje samo odredbe koje se odnose na zaštitu od diskriminacije i seksualnog uznemiravanja.

- Kod nas je rasprostranjena i politička pozadina mobinga, što se retko javlja u razvijenim zemljama. Na rukovodeća mesta uglavnom dolaze politički podobne osobe, koje svoju nestručnost prikrivaju stalnim optuživanjem radnika - dodaje Baltazarevićeva.

Seksualno zlostavljanje

Muškarci i žene na poslu su izloženi stalnom verbalnom, ali i seksualnom zlostavljanju. Svaki četrnaesti ispitani muškarac bio je u toj poziciji bar jednom tokom radnog veka, dok su žene ovoj vrsti šikaniranja tri puta više izložene. Fizičkim pretnjama dva puta više su izložene žene od muškaraca.

Psihičke promene kod žrtava

- depresija
- anksioznost
- kriza plača
- osećaj depersonalizacije
- napad panike
- socijalna izolacija
- emociona-na otup-jenost

Promene u ponašanju

- anksioznost
- pasivizacija
- povećano konzumiranje alkohola, cigareta i lekova
- seksualni poremećaji

Promene na telesno-zdravstvenom planu

- glavobolja
- poremećaj spavanja
- vrtoglavica
- problem s varenjem
- povišen pritisak
- povišen nivo šećera u krvi
- srčani problemi
- kožne promene

Izvor