Kragujevac - Povodom najavljenog gašenja društva Zastava zapošljavanje i obrazovanje (ZZO), na čijoj se evidenciji i dalje nalazi blizu 4.500 prekobrojnih Zastavinih radnika, u Kragujevcu se, prema svemu sudeći, sprema oveća socijalna oluja koja će ovaj deo Šumadije zahvatiti znatno pre 20. avgusta, za kada je Sindikat kragujevačkih metalaca zakazao prvo protestno okupljanje ovdašnjih trudbenika. Neposredno po obznanjivanju odluke Vlade Srbije da će ZZO biti ukinut 31. avgusta, naime, ovde je formiran (i registrovan) Narodni sindikat Srbije iza kojeg je, prema svemu sudeći, famozni Radnički otpor (politička organizacija koja okuplja deo šumadijskog lumpenproletarijata), i koji prvi protest radnika ZZO najavljuje za početak naredne sedmice. Pripreme za taj prvi protest već su u toku, te je juče ispred stare Zastavine zgrade u centru Kragujevca uveliko trajao upis u novoformirani Sindikat.

- Moramo s protestima da počnemo što pre. Do 20. avgusta će mnogo toga u vezi sa ZZO biti završeno i tada će već biti kasno za bilo kakve proteste - smatra predsednik Narodnog sindikata Srbije Petar Đorđević.

Radnici sa evidencije ZZO okupljali su se juče i unutar stare Zastavine upravne zgrade, gde su dobijali informacije o ponuđenom socijalnom programu Vlade Srbije za zbrinjavanje prekobrojnih, a neki su se o tom programu i izjašnjavali. Raspoloženje radnika i ispred i unutar zgrade je sumorno. Malo kome je do priče, posebno za novine, a većina onih koji nešto prozbore ne kriju da su ogorčeni činjenicom da će se 1. septembra naći na ulici.

- Ne prihvatam nikakav socijalni program i ne treba mi otpremnina od nekoliko hiljada evra, s kojom ne može ništa ozbiljno da počne da se radi. Hoću da se vratim na posao i da živim od svog rada. Ako to svoje pravo ne mogu da ostvarim na miran način spreman sam da izađem na ulicu i da se na njoj borim za svoju egzistenciju - kaže Milivoje Dobrić.
Njegova supruga Milanka kaže da je do leta 2001. gotovo 30 godina radila u "Preseraju" fabrike automobila.
- Znate li šta znači raditi na presi od nekoliko hiljada tona, a ja sam žena. Tri decenije života ostavila sam u "Preseraju" i sada treba za izađem na ulicu. Neće moći. Dići će se kuka i motika i na ulicu će neko drugi - poručuje ova radnica.
Bivši radnik Fabrike automobila Bora Dimitrijević smatra da su ponuđenim socijalnim programom Vlade u najnezavidniju poziciju dovedeni vremešniji radnici.
- Imam 58 godina života i 37 godina radnog staža. Ako prihvatim ponuđeni socijalni program dobiću, valjda, nešto preko 6.000 evra. Šta ću ja s tim novcem i u ovim godinama novo da počnem da radim? S druge strane, ko će mene i ostale moje kolege koje su već dobro zagazile u šestu deceniju života da primi na posao? Smatram, otuda, da se Vlada najviše ogrešila o kategoriju radnika kojoj i ja pripadam, a takvih je, koliko je meni poznato, na evidenciji ZZO najviše - naglašava Dimitrijević.
Jedan od retkih koji je juče došao u staru Zastavinu upravnu zgradu da potpiše sporazum o prekidu radnog odnosa sa ZZO bio je nekadašnji radnik "Montaže" Fabrike automobila Miroslav Ivanović.
- Potpisaću sporazum. Imam 34 godine radnog staža i dobiću otpremninu od oko 6.000 evra. Bolje išta nego ništa. Jer, šta ako ne prihvatim ponuđenu otpremninu, a ZZO 31. avgusta prestane da postoji? Ovako ću s novcem od otpremnine pokušati nekako da se snađem - priča Ivanović, dok ga njegove kolege gledaju vrteći glavom i dobacujući da se "u međuvremenu najverovatnije negde već uhlebio".
Prema nezvaničnim ali pouzdanim informacijama prekjuče i juče sporazum o raskidu radnog odnosa potpisalo je svega 13 radnika, i to mahom onih kojima je ostalo dve godine do odlaska u penziju i koji će to vreme provesti na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Bez obzira na ishod aktuelnog izjašnjavanja prekobrojnih Zastavinih radnika koje traje do 15. avgusta, krajem ovog meseca armija nezaposlenih Kragujevčana biće uvećana za blizu 4.500 ljudi. Zastavini i Sindikat kragujevačkih metalaca odluku Vlade o gašenju ZZO posle šest godina postojanja dočekali su, kao što je i očekivano, "na nož", poručivši i da će odmah po okončanju kolektivnog godišnjeg odmora u Zastavi, preciznije 20. avgusta, pozvati sve prekobrojne radnike da se okupe u Hali "Jezero", posle čega bi bili pokrenuti masovni ulični protesti u kojima će, prete sindikalci, učestvovati i zaposleni u svim Zastavinim i drugim kragujevačkim fabrikama. Čelnici ovdašnjih sindikata najavljuju da će se kragujevački metalci protiv gašenja ZZO, osim demonstracijama na ulicama Kragujevca i Beograda, boriti i blokadom autoputa Beograd - Niš, eventualnim štrajkom glađu pred zgradom Vlade i drugim vidovima i oblicima protesta.
U Gradskom odboru Sindikata metalaca i u Zastavinim sindikatima kažu da su aktuelne aktivnosti novoformiranog Narodnog sindikata Srbije klasična zloupotreba situacije u kojoj su se našli radnici ZZO.
- To što radi taj novi nazovi sindikat, odnosno politička organizacija Radnički otpor, bruka je i sramota. To je klasična zloupotreba problema nastalog odlukom Vlade o gašenju ZZO, ali šta da se radi, ovo je Srbija - kažu juče za Danas u Sindikatu fabrike automobila.
Zastavini sindikalci se, vele, ne obazirući se na to šta ovih dana radi Radnički otpor ili Narodni sindikat Srbije, spremaju i za radikalne oblike borbe jer smatraju da je najavljeno gašenje ZZO direktno usmereno ne samo protiv tog društva i onih 4.500 prekobrojnih trudbenika, nego i protiv interesa Zastave , Kragujevca, Šumadije i preovlađujućeg dela domaćeg metalskog kompleksa.
- Indikativno je da Vlada, upravo sada kada je u Kragujevcu počela proizvodnja "punta" i neposredno po potpisivanju ugovora o saradnji Zastave i Dženeral motorsa, naprasno i bez saglasnosti poslovodstva i sindikalnih organizacija Zastave i rukovodstva lokalne samouprave nastoji da ugasi ZZO. Ukoliko Vlada uprkos svemu ugasi ZZO onda će, najverovatnije, u ambijentu socijalnih nemira u Kragujevcu najozbiljnije biti dovedeni u pitanje i ugovori o saradnji Zastave s Fiatom i Dženeral motorsom, što praktično znači da ni od proizvodnje "punta", "astre klasik" i još nekih Fiatovih i Opelovih modela u Kragujevcu neće biti ništa. To, opet, znači da Vlada gasi i poslednju nadu za oporavak proizvodnje automobila u Kragujevcu i Srbiji, čime bi ugrozila sudbinu preko 200 domaćih industrijskih firmi vezanih za Zastavu - ističe predsednik sindikata u Zastavinoj Fabrici automobila Zoran Mihajlović.
I u poslovodstvu Grupe Zastava vozila pribojavaju se gašenja ZZO. Generalni direktor Zastave Zoran Radojević kaže da fabrika ne može da prima radnike sa strane, odnosno s evidencije ZZO, te da se menadžment bavi razvojem firme, a da je socijalna politika u nadležnosti nekih drugih ustanova i institucija. I on se slaže da u ambijentu socijalnih nemira i političkih pritisaka nema mnogo prostora za realizaciju poslovnih aranžmana s inostranim investitorima.
Radojević pri tom ukazuje i na nerealizovana obećanja Vlade koja su se odnosila na usmeravanje većih inostranih investicija u Kragujevac, kojima bi se apsorbovao višak Zastavinih radnika. Vlada je, prema njegovim rečima, još u leto 2001. bila obećala izgradnju dve značajne inostrane fabrike u Kragujevcu, od kojih je jedna trebalo da bude iz oblasti duvanske industrije. Nijedna od te dve fabrike do sada nije izgrađena.

Verovali obećanjima vlasti
Društvo Zastava zapošljavanje i obrazovanje formirano je u avgustu 2001. u okviru programa restrukturiranja ondašnje Grupe Zastava. Bio je to prvi reformski potez prve demokratske Vlade u posleratnoj Srbiji kojim je bez posla u svim Zastavinim fabrikama ostalo oko 13.500 radnika, od kojih se oko 9.300 njih, našavši se na spiskovima prekobrojnih, odlučilo da utočište pronađe na evidenciji Zastava zapošljavanje i obrazovanje. Većina tih radnika poverovala je u obećanja Vlade da će se pokretanjem proizvodnje automobila, kamiona, oružja i drugih proizvoda u Zastavinim firmama relativno brzo vratiti na svoja radna mesta. Bilo je i onih koji su poverovali u obećanja Vlade o prilivu stranih investicija u Šumadiju, o ubrzanom razvoju malih i srednjih preduzeća, kao i u onih koja su se odnosila na privatizaciju do tada neuspešnih društvenih preduzeća. Ispostavilo se, međutim, da je za navodni razvoj malih i srednjih preduzeća potrošeno "brdo" domaćih i inostranih (donatorskih) sredstava bez gotovo ikakvog efekta, a da se privatizacija firmi uglavnom pretvorila u otimačinu i razvlačenje decenijama sticanog društvenog kapitala i imovine. Tako su radnici na evidenciji ZZO primali državnu apanažu od 45 odsto plate, što bi imali da su ostali na svojim radnim mestima, a njihov broj se iz godine u godinu osipao. Neki su stekli uslov za penziju, neki umrli, dok je većina uzela neku od otpremnina koje im je država u međuvremenu nudila i otišla "trbuhom za kruhom".

Šta s onima koji neće otpremnine
Prema predlogu Vlade, blizu dve hiljade radnika s evidencije ZZO starih između 50 i 60 godina dobili bi posle 31. avgusta otpremnine u iznosu od po 5.000 do 6.000 evra. Predlogom mera za rešavanje statusa zaposlenih u ZZO nije predviđeno šta će biti s radnicima koji jednostavno ne žele da uzmu ponuđene otpremnine.
- Vlada ne može te ljude da ostavi bez ikakvih prinadležnosti pošto u Sporazumu koji su u leto 2001. potpisali Vlada, poslovodstvo i sve sindikalne organizacije Zastave postoji klauzula prema kojoj radniku ne može prestati radni odnos u ZZO jednostranom odlukom Vlade ili poslodavca. Vlada, u stvari, može da ugasi ZZO i da bez hleba ostavi i radnike koji ne žele otpremnine, ali bi njena takva odluka bila nezakonita - kaže potpredsednik Sindikata u Fabrici automobila Zoran Marković.

Pregovori s Dinkićem 14. avgusta
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić pozvao je Zastavine sindikalce na nove pregovore o statusu ZZO. Pregovori su zakazani, saznaje Danas, za 14. avgust.
- Pokušaćemo da ubedimo ministra Dinkića da je odluka o gašenju ZZO ishitrena i štetna za Zastavu, Kragujevac i domaću industriju. Reći ćemo mu da i mi smatramo da ZZO ne može večno da traje, ali da status tog društva i radnika na njegovoj evidenciji mora da se rešava postupnije i u dogovoru s poslovodstvom Zastave, sindikatima i rukovodstvom lokalne samouprave u Kragujevcu. Ako pregovori ne daju rezultate onda nam ne preostaje ništa drugo nego da 20. avgusta krenemo za masovnim radničkim protestima - kažu za Danas u jednom od Zastavinih sindikata.

Izvor