ZRENJANIN - Dok radnici misle da ih je nova vlasnica Ana Zedi izigrala lažnim obećanjima, a da je, zapravo, htela samo da preproda ekspres restoran „Ishranu“, novi menadžment smatra da zaposleni, njih pedeset, nikada stvarno nisu ni želeli da rade. Klasična priča koja je imala i sudski nastavak, u kojem je pravda bila na strani radnika.
No, to nije sprečavalo novu gazdaricu da im uruči otkaze. Na prašnjavom ulazu pustog, nekada popularnog restorana „Ishrana“, u strogom centru Zrenjanina, stoji obaveštenje da objekat „privremeno neće raditi počev od 1. septembra 2006. godine“. Pored obaveštenja je i kontakt telefon na koji se danima niko ne odaziva. Ugostiteljsko trgovinsko preduzeće „Ishrana“ je za nešto manje od 30.000 evra prodato privatnom licu Ani Zedi iz Novog Bečeja u drugom krugu aukcije u Novom Sadu, januara 2003. godine.
Zgrada izgrađena sedamdesetih u Jevrejskoj, imala je veliki studentski i ekspres restoran u Zrenjaninu, a prostorije su često bile iznajmljivane za proslave. Preduzeće je imalo poslastičarnicu, mini pekaru i zgradu u Ulici obala pionira, u centru grada. Ukupna površina korisnog prostora bila je 2.800 kvadratnih metara.
Firma je danas u procesu likvidacije i svi zaposleni dobili su otkaz.
Neposredno pred privatizaciju, tadašnji direktor Ileš Sitaš žalio se da su radnici poslednju platu primili u maju 2002. godine, te da se velike nade polažu u novog vlasnika Anu Zedi iz Bečeja, čiji suprug Lajoš poseduje firmu „Bečej promet“ koja je godinama bila „Ishranin“ kooperant. Novi vlasnik imao je obavezu da naredne dve godine nastavi delatnost firme i da u narednih godinu dana investira 1,5 miliona dinara.
Preokret je usledio vrlo brzo.
- Zbog neslaganja sa novim vlasnikom, morao sam da napustim firmu ubrzo pošto je novi direktor Zoltan Feješ iz Bečeja preuzeo posao. Zaposleni su tužili poslodavca zbog neisplaćenih zarada, koju su na kraju i dobili - kaže Ileš Sitaš.
Novi direktor Feješ je u aprilu 2003. izjavljivao da plata neće biti dok se ne izmire dugovanja, koja su po njemu bila neuporedivo veća nego što je bilo prikazano u aukcijskom prospektu. On je takođe izjavio da je poslodavac što novcem što kompenzacijom ispunio svoju obavezu o investiranju 1,5 miliona dinara.
Zastupnik zaposlenih, zrenjaninski advokat Petar Kurbalija, kaže da su radnici dobili spor.
- Svima su nadoknađene sve zaostale zarade, izuzev u jednom izdvojenom slučaju, na kojem upravo radim. Presuda je doneta u februaru, ali je mojoj kancelariji uručena tek krajem aprila - kaže Kurbalija.
Da li zbog sudske zabrane i velikih troškova sudskog procesa ili zbog nekih drugih razloga, u „Ishrani“ je prošle godine pokrenut postupak likvidacije, a radnicima su uručeni otkazi! Za likvidacionog upravnika u novembru 2006. imenovana je Marija Čajić iz Bečeja. Pre toga, do radnika je procurila vest da su gazde prodale zgradu u Ulici obala pionira za nekoliko desetina hiljada evra.
Po rečima Marije Čajić, kada se okonča proces likvidacije, ako u firmi ostane nešto novca, to će biti raspodeljeno radnicima, u skladu sa brojem akcija koje poseduju.
- U trenutku kada sam imenovana, u firmi je bilo zaposleno svega troje ljudi, a vlasnik je objekat u Jevrejskoj ulici prodao firmi „Bečej promet“. Prema mojim saznanjima, „Bečej promet“ je sada zainteresovan da proda ovaj objekat - navodi likvidaciona upravnica.
Iza kulisa ovog privrednog i sudskog zamešateljstva stoje pritajene međusobne optužbe vlasnika i zaposlenih. Epilog je neslavan, o čemu govore vrata na lepom objektu u centru Zrenjanina. Četiri i po godine nakon privatizacije, i dalje čekaju nekog ko će ga privesti nameni.

Izvor