Ministarstvo prosvete je zamislilo da bi najavljeni štrajk prosvetara trebalo da izgleda baš onako kako je opisano u uputstvima koje je ono poslalo školskim upravama i direktorima škola. Naime, Ministar prosvete Republike Srbije, gospodin Žarko Obradović, potpisao je obaveštenje u kome se navodi čitav niz zakonskih odredbi po kojima se „legalno“ organizuje štrajk. Igra „virtuelnog štrajka“, koji ni na koji način neće uzdrmati nikoga, a doneće beskrajnu radost deci time što će se iz škole vraćati kući ranije, otpočela je 24. februara 2011. godine. Bezbrojne zakonske uslove, glavni igrač – štrajkač – mora da ispuni na pravi način i u pravom momentu, kako ga direktor škole ne bi uhvatio u „nelegalnim“ radnjama i uručio mu otkaz.



Na samom početku, štrajkač je dužan da štrajk prijavi, najmanje deset dana unapred i to na sledeće adrese: direktoru škole, osnivaču, Ministarstvu prosvete i nadležnom organu lokalne samouprave. U pismenoj najavi, neophodno je precizirati na koji način je organizovan minimum rada, koji u slučaju nastavnika predstavlja skraćeni čas sa 45 na 30 minuta. Takođe, neophodno je da dnevni raspored ostane nepromenjen, a nesmetano se moraju održavati i svi ispiti. Radnik u štrajku ostvruje osnovna prava iz radnog odnosa, ali zato nema pravo na platu. Sa druge strane, on mora da vodi računa da ne ugrozi ni jedno od „ustavom zagarantovanih sloboda i prava drugih“, što predstavlja prilično široko polje za birokratske manipulacije protiv „malog čoveka“. Za svo vreme trajanja „igre“, štrajkač mora da pazi da ga neko ne uhvati u kršenju neke od navedenih odredbi, budući da je, kako prenosi novosadski list Dnevnik, „zakon propisao obavezu direktoru škole da pokrene disciplinski postupak protiv nastavnika, stručnog saradnika i vaspitača koji učestvuje u štrajku bez obezbeđenog minimuma procesa rada, a kaznena mera je prestanak radnog odnosa.“