Vest da je predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajević osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja verovatno nije iznenadila radnike preduzeća Inex, Robnih kuća Beograd, Brodogradilišta, Pamučnog kombinata Beograd, Sartida...
Podsetimo, bivši radnici Inex sistema tvrdili su da je iako nije bilo objektivnih razloga za to, Trgovinski sud u Beogradu dva puta pokretao stečajni postupak ali je na inicijativu Gorana Kljajevića taj postupak privremeno obustavljen. Kasnije se ispostavilo da je do toga došlo kako bi deo imovine Inexa bio prodat Mercedes Bencu, što se ne bi moglo dogoditi da je stečaj bio u toku. Kljajević je na svoju ruku promenio odluku Stečajnog veća i na taj način omogućio prodaju delova firme Ineks. Zbog nesavesnog rada bio je čak i suspendovan (sredinom juna 2004) ali mu je odlukom Velikog personalnog veća suspenzija ukinuta. Iako je ukidanje privremenih, odnosno predstečajnih mera bilo nepotrebno,Trgovinski sud, odnosno njegov predsednik je to obrazložio neophodnošću prodaje udela kompanije Inex u Mercedes Bencu radi namirenja poverilaca.



Svoje "umeće" sudija Kljajević pokazao je i u slučaju Brodogradilišta Beograd, gde je uz njegov blagoslov za stečajnog upravnika postavljen Zoran Janjušević. Iako su radnici Brodogradilišta više puta upozoravali da je Janjušević dok je bio stečajni upravnik u Brodogradilištu, rasprodavao imovinu tog preduzeća kako bi ga ponudio konkretnom kupcu, nikada se dalje od tih optužbi nije odmaklo. To zamešateljstvo, tvrdili su tada akcionari Brodogradilišta, nije bilo moguće učiniti bez "zaštitničke ruke" Trgovinskog suda u Beogradu, koji je na ročištu za glavnu raspravu o deobi stečajne mase (održana u decembru 2003. godine) doneo odluku da se svi poverioci Brodogradilišta namire sa 90 odsto vrednosti njhovih potraživanja. I ne bi bilo ništa čudno u tome da najveći poverilac nije bio Filip Zepter koji je, prema nezvaničnim informacijama, preuzeo potraživanja Vuka Hamovića od Brodogradilišta (reč je o tadašnjih 13 miliona maraka). Upravo su ta potraživanja bila razlog za uvođenje stečaja. Radnici su izjavljivali da se iz Nacrta za glavnu deobu stečajne mase moglo videti da je Filipu Zepteru kao najvećem poveriocu iz stečajne mase isplaćeno 11 miliona evra da bi on za samu kupovinu Brodogradilišta ponudio 13 miliona evra. Pravi spektakl predstavljala je, međutim, sama licitacija, odnosno prodaja stečajne imovine. Naime, potencijalnim kupcima dat je rok od samo pet dana za pripremu, razgledanje firme i uplatu jemstva na račun Zepter banke iako se već znalo da je kupac firma Zepter, jer su nedelju dana pre prodaje predstavnici te firme već uselili u prostorije Brodogradilišta.

Na spisku nekada uspešnih firmi koje su (ne)svesno gurnute u stečaj našle su se i Robne kuće Beograd koje su takođe bile pod "budnim okom" sudije Kljajevića. Iako se sredinom maja navršavaju četiri godine otkako je otvoren stečaj nad Robnim kućama Beograd, još se ne nazire kraj stečajnim mukama zaposlenih u toj firmi. Predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević koji je, ovoga puta, formalno bio nadležan za uvođenje stečaja u RK Beograd ne dozvoljava da se saopšti informacija u toku stečaja. Uprkos tome, ne jenjavaju optužbe bivših radnika RK Beograd da se na hiljade metara poslovnog prostora daje u zakup po bagatelnoj ceni velikim kompanijama poput Delte i drugih firmi koje su u Robnim kućama otvorile svoja predstavništva.

Slučaj Sartid još jedan je primer pljačke države, koja se odigrala uz "aminovanje" Trgovinskog suda u Beogradu. Sudija Goran Kljajević i tadašnji predsednik Višeg trgovinskog suda Mihajlo Rulić etiketirani su kao najveći krivci za tu otimačinu. Kako su pisali mediji Kljajević je pomogao tadašnjem predsedniku Višeg trgovinskog suda Mihajlu Ruliću da nezakonito preuzme stečaj od požarevačkog suda, inače nadležnog za Sartid, kako bi ga dodelio sudu u Beogradu iako je zakonom precizirano da se stečajni postupak vodi isključivo u mesnim sudovima.

Kljajević se, slučajno ili ne, našao i u kontekstu priče o kupovini poslovnog prostora Centroeksporta od strane Janjuševićeve firme Myron Sales. Svojevremeno je ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio da je 350.000 evra skinuto sa firme na Sejšelima iskorišćeno za kupovinu poslovnog prostora od 2000 kvadratnih metara u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu, u vlasništvu firme u likvidaciji Centroeksport. Dinkić je tada naglasio da su likvidacioni upravnik i likvidacioni sudija odbili da potpišu kuporoprodajni ugovor između Myron Sales i Centroeksporta, ali je to umesto njih rado učinio predsednik Trgovinskog suda - Goran Kljajević.

Izvor